Pripadnici sekte lako su ušli u njegov život. Nije znao šta mu se sprema jer je u to vreme još išao u osnovnu školu. Tada su počeli sumanuti zahtevi. On kaže da je od njega zahtevano da ubije rođaka, a ako to ne može da ubije sebe.
Devedesetih godina plašili smo se i pomisli na sektu, a onda su deceniju kasnije počela samoubistva i to dece iza kojih nisu ostale nikakve poruke niti razjašnjenja. Danas se tek sporadično pominju sektna delovanja, ali to ne znači da ne postoje.
Ovo je priča o dečaku kojeg je progutala sekta i nanela mu veliko zlo.
Ova priča može i te kakav uticaj da ima na sadašnje žrtve sekti, kao i na roditelji čiju pažnju treba da pobudi kako bi pomogli žrtvi.
Aleksandra Stičevića je uvukla u svoje okrilje sekta Crna Ruža.
- Pitali su me da li ja verujem u Boga.Odgovorio sam potvrdno. onda su direktno rekli - Ako Bog postoji, zašto nije spasao tvoju sestru?, počinje svoju ispovest Aleksandar.
U to vreme išao je u osnovnu školu i nije bio svetsan opasnosti. Fizički su vrlo brzo ušli u njegov život, usledila su praćenja i pretnje.
- Oni su bili ti koji su fizički ušli u moj život, a ne ja u njihov, kaže Aleksandar.
Cilj je da vas nauče da mislite njihovom glavom.
- Od mene je zahtevano da izvršim ritualno ubistvo i da ubijem svog rođaka. Ako to ne mogu da uradim da podignem ruku na sebe.
- To je bio određen broj uboda nožem. Sad ne mogu da se setim koji je to tačno broj bio, ali je tačno izgovoreno koliko puta u leđa i da treba da se nacrta taj pentagram preko trbuha i preko grudi, da tu treba da se ostave simboli. Ti simboli su zapravo abeceda ektorijanskog jezika, koji se smatra jezikom anđela.
- Ja sam u tom trenutku imao 12 godina. Ja sam se samo povukao, isključio sam računar. Dugo nisam pričao i sa kim o tome. Samo se nisam pojavljivao na internetu jedno vreme uopšte i smatrao sam da sam bezbedan.
- Nakon toga su počeli da mi stižu mejlovi prvo, gde su se raspitivali o meni. Pitali su šta se događa, zašto se ne javljam. Posle toga ti mejlovi su postali neprijateljski. To su bile i pretnje da moram da se javim da mi se ne bi desilo nešto loše, da me ne bi progutao mrak. Onda su usledili telefonski pozivi. Ja nikad nisam ostavljao svoj broj fiksnog telefona. Kako su usledili ti pozivi to je izazvalo dosta veliki strah u meni. Puštali su razne poruke. Videlo se da su bile u pitanju snimljene poruke. To su bili krikovi.
- Imao sam nevolju u suočavanju sa problemima. Sve se to dešava zbog manjka komunikacije u porodici. Deca su najlabilnija jer su još uvek u razvoju i osećaju velike nepravde u životu, osećaju velike nesigurnosti i onda kada neko pokrene priču sa njima, oni to ne kažu roditeljima. Takva priča se nastavlja i produbljuje i to ode predaleko. Često ode do krajnjih rezultata.
I dan danas imamo slučajeve ubistva i samoubistva mladih ljudi koja nisu razjašnjena.
Aleksandar je mladić koji tvrdi da se oporavio, da radi i da se ne boji, ali nije siguran da i danas neko ne motri na njega.
Izašao je iz svega zahvaljujući ekipi Bedema koja je decu izvlačila iz najbrutalnijih i najtežih situacija u kojima ih je zaticala.
Epilog svega je da živi sa ozbiljnim srčanim smetnjama i visokim pritiskom. Ali da spava mirno.
Sekta više nije ono što može da se vidi i da se prepozna golim okom. Ne samo da su organizovane kao verske organizacije ili udruženja, već se vrlo često kriju iza meditacije, kurseva stranih jezika, pa verovali ili ne. čak i iza frizerskih salona.
(Kurir.rs/Prva TV)
NE PROPUSTITE
