BEOGRAD - Najskuplja nekretnina u Srbiji prodata u prošloj godini bila je kuća na Dedinju u Užičkoj ulici, za koju je novi vlasnik platio 4.500.000 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Ova ulica koja decenijama važi za simbol moći, bogatstva i uticaja, očigledno i dalje predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu, objašnjavaju u RGZ.
Uz Dedinje, navode nadležni, kao tradicionalno atraktivna lokacija u Srbiji se od početka njegove izgradnje nametnuo i "Beograd na vodi".
Najskuplji stan prodat prošle godine u Srbiji bio je u novogradnji Beograda na vodi - BW Kula - kvadratni metar je koštao 8.683 evra a čitav stan - 1,31 miliona evra, navodi se u podacima koje je objavio Republički GEODETSKI zavod.
Najskuplja starogradnja bila je na Obilićevom vencu u Beogradu gde je stan plaćen 700.000 evra odnosno 6.086 evra po kvadatranom metru.
Sve tri najskuplje kuće prodate prošle godine bile su na teritoriji Beogradske opštine Savški venac na kojoj se nalazi Dedinje.
Da u Srbiji ima ko da plati ovako skupe stanove, pokazuju podaci RGZ-a, među kojima je evidentirano nekoliko ugovora sa sličnim postignutim cenama, kažu u Geodetskom zavodu.
I mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, kažu, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni većoj od 6.000 evra za metar kvadratni.
Načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u RGZ Ana Djurković kaže za Tanjug da su podaci o tržištu nepokretnosti dobijeni na osnovu više od 105.000 ugovora sklopljenjih u prošloj godini.
"Najskuplji poslovni prostor prodat je u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici, što ne čudi jer je to posebno atraktivna zona za takvu vrstu delatnosti", kaže Djurković.
Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 procenata kreditni kupci.
Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište.
Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej.
Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.
Na tržištu nepokretnosti u Srbiji u 2019. godini prometovano je više od 100.000 nepokretnosti, a ugovore o kupoprodaji nepokretnosti obradio je RGZ kroz Registar cena nepokretnosti.
Podaci pokazuju da je u 2019. došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 16 odsto i neznatno smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji od oko dva odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. bila je oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018. godini, upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji, kažu nadležni.
Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, blizu 2,2 milijarde evra.
Slede Novi Sad sa blizu 470 miliona evra, Niš sa 111 miliona evra, Subotica sa 78 miliona evra, Kragujevac sa 65 miliona evra, Pančevo sa 54 miliona evra, Zrenjanin i Novi Pazar sa po oko 38 miliona evra.
Posmatrano po regionima, najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine - 35 odsto, zatim na teritoriji Grada Beograda - 26 procenata, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije - 24 odsto i teritoriji južne i istočne Srbije - 15 procenata.
Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu prošle godine, sa najviše kupoprodaja, i to u decembru, sa ukupno 10.671 ugovorom.
Stanovi su u 2019. godini bili najtraženiji na tržištu nepokretnosti sa 35 odsto, sa najvećim učešćem u ukupnoj postignutoj vrednosti tržišta od oko 46 procenata, odnosno 1,9 milijardi evra.
NE PROPUSTITE
