OVDE SE DEŠAVAJU ČUDA! 950 GODINA OD OSNIVANJA SVETINJE: Pred moštima Svetog Prohora Pčinjskog nema deca progovaraju!

Bezmalo hiljadu godina, tačnije 950 leta, iz zida u koji su uzidane mošti Svetog Prohora Pčinjskog toči miro koje čini čuda! Pred moštima ovog sveca mnogi su se poklonili i našli rešenje za svoje muke, probleme i bolesti.

Posle četiri sata putovanja preko serpentina, s litice planine Kozjak puca čaroban pogled na jedan od najstarijih manastira Srpske pravoslavne crkve - Prohor Pčinjski, na levoj obali Pčinje.

Taj pogled, ali i pusta sela kroz koja se prolazi, sve i da želite ne možete zaboraviti, mada će vam osećaj spokoja obuzeti telo čim stupite na manastirsku zemlju.

Manastir Sveti Prohor Pčinjski, koji ove godine obeležava 950. godina postojanja, smestio se u predivnom ambijentu netaknute prirode 30 km južno od Vranja. Ovu prelepu svetinju podigao je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car.

Dva konaka

U okviru manastirske porte, koja ostavlja bez daha, dominiraju dva konaka - Kraljevski i Vranjski, rastužilo me je to što tokom posete nisam zatekla nijednog vernika... U manastiru živi iguman, dva jeromonaha i jedan iskušenik. Kaže nam jeromonah Maksim da od novembra do marta posete vernika jenjavaju, ali da je tokom letnjih meseci drugačija slika te da dnevno svetinju poseti stotinak vernika, kao i da je ovde bilo mnogo isceljenja i čuda Božjih, dok episkop vranjski Pahomije dodaje: „Miro toči 950 godina, kud ćete veće čudo!“

Domaćini nas uvode u manastir čija unutrašnjost je veoma očuvana i lepa, razgledam okolo, celivam ikonu... Koračamo i dolazimo do nekog dela koji je kao mala pećina, a na zidu tamna mrlja iznad koje se nazire oslikan svetac. Dok se čudim i pitam u sebi šta je ovo, jeromonah Maksim kazuje: „U zidu su mošti Svetog Prohora, ovde miro toči svetitelj“, i pokazuje rukom. Ispod zida gde počivaju mošti sveca je sarkofag u kojem je deo moštiju velikomučenice Marije, deo ruke Svetog oca Prohora, deo lobanje devojčice koje je nastradala u Limu u Drugom svetskom ratu.

- Ovde dolaze i ljudi iz inostranstva. Svaki čovek iz ovog kraja ima poseban osećaj prema ovom svetitelju - navodi jeromonah Maksim.

Dete prodisalo

Dodaje da se Prohoru za ozdravljenje mole oboleli od raznih bolesti, ali i oni koji nisu mogli imati potomstvo, te da su molitve pomogle:

- Jedan čovek iz obližnjeg mesta, čije je dete bilo bolesno i prestalo da diše, doneo je dete do manastira i ono je progledalo, vratila mu se temperatura tela i to je jedan od najupečatljivijih slučajeva. Bračni par iz obližnjeg sela nije mogao imati decu, dolazili su ovde redovno na molitve i, evo, sada čekaju drugo dete.

Episkop vranjski Pahomije dodaje da se ove godine obeležava 950 godina od osnivanja manastira i 700 godina od kada ga je obnovio kralj Milutin, kao i da je istorija manastira ista kao i kod našeg naroda - više puta je rušen i obnavljan.

- Ima ovde dosta čudesa, dolaze bolesni da se mole, bezdetni roditelji dobijaju decu. Bilo je dosta slučajeva dece koja su imala problema s govorom, pa su ovde progovorila, roditelji su dolazili da zahvale Prohoru. Prenoće ovde, poklone se i tokom povratka dete počne da priča, a nikad govorilo nije, i onda u povratku dođu da se zahvale. To su deca od pet, šest, sedam godina - priča nam episkop Pahomije i dodaje:

- Onaj ko veruje dobije ono što traži.

Legenda

PROHOR PROREKAO DIOGENU DA ĆE BITI CAR

Prema legendi, Prohor je Romanu Diogenu prorekao da će postati car, ali ga je opomenuo da ne zaboravi na starog pustinjaka. Diogen otputova u Carigrad i ubrzo postade car. Posle kratke vladavine i ropstva, po povratku u Carigrad Diogenu bivaju usijanim gvožđem iskopane oči. Kad se Bog odazvao njegovoj molbi i otkrio mu mesto prebivanja svetih moštiju pustinjaka u pećini, krenuo je da ih odnese u Makedoniju. No, sišavši do Pčinje, nedaleko od pećine, svete mošti se više nisu mogle odatle pokrenuti. Razumevši volju svetiteljevu, Diogen mu podiže hram u kom položi njegove mošti.

O MANASTIRU I SVETOM PROHORU

Sveti Prohor je jedini srpski svetitelj u Srbiji koji neprekidno toči miro

manastir u 11. veku podigao je vizantijski car Roman Diogen u 14. veku srpski kralj Milutin obnavlja manastir

posle kosovske bitke manastir su razorile Osmanlije

489. obnovio ga je pop Radonje iz Kratova

još dva puta je manastir stradao, od Turaka i Arnauta

manastirska crkva je izgorela u požaru 1854.

manastir se našao ponovo u okvirima srpske države 1912.

za vreme Prvog svetskog rata 1915.

Bugari su opljačkali manastir, a igumana Vladimira Protića zapalili2. avgusta 1944.

2. avgusta 1944. u ovom manastiru održano je zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM), koje je odlučilo da se osnuje makedonska država kao članica federalne Jugoslavije

prvobitna crkva, podignuta nad grobom čuvenog svetitelja, više puta je obnavljana

sadašnja monumentalna višekupolna crkva, sagrađena 1898, obuhvatila je starija zdanja

manastir krase freske i iz 14. i 15. veka

objekat je pod zaštitom Zavoda zazaštitu spomenika kulture i uživa status spomenika kulture od izuzetnog značaja

(Kurir.rs / Mina Branković / Foto::Tamara Trajković)