Iako i sama povređena uspela je da održi turdnoći i da 17. juna iste godine rodi ćerku Anđelu. Marija je u svojim ranijim kazivanjima ispričala za Kurir da je to veče legla sa porodicom ranije kako bi dočekali Vaskrs.
- Malo pre ponoći začuli smo neku tutnjavu i shvatili da je u blizini pala bomba. Skočili smo iz kreveta i sišli u podrum. Sedeli smo u tišini sa zebnjom, dok je oko nas sve tutnjalo od, kako sam kasnije saznala, kasetnih bombi. Tada je grunulo. Kad sam se osvestila shvatila sam da je bomba (tomahavk) direktno pogodila našu kuću i da smo zatrpani. Kao u snu čula sam muža kako me doziva. Videla sam ga zatrpanog podrumskim kamenjen i gredama. Pored njega ležala je Bojana- priseća se strašnog događaja Marija koji je ispričala za Kurir.
Prvi koji su pritekli u pomoć bili su Marijni roditelji i brat, koji su iz gomile ruševina izvukli Bojanu koja je već bila mrtva. Marijin otac Savo i brat Mirko su golim rukama otkopali Božina i Mariju, a zatim ih odneli na put ispod nadvožnjaka, ako bi koliko-toliko bio zaštićeni od bombi.
- Pitala sam gde je Bojana a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božin je bio nepokretan ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. Umro je, zavapila sam a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva -priseća se Marija.
Tešku povređenu Mariju prebacili u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu ali, kako kaže, najveći i najteži na duši. Jedanaestomesečna Bojana je bila najmlađa žrtva NATO bombardovanja.
Kurir.rs
Foto Kurir
NE PROPUSTITE
