Napisan u Valjevu, prvi put izveden u Kragujevcu u prisustvu Arčibalda Rajsa. U svetu je “Marš na Drinu” bio pravi hit posle dodele Nobelove nagrade Ivu Andriću. Umalo postao srpska himna devedesetih godina
“Ispratite me pesmom “Marš na Drinu”, napisao je u svom oproštajnom pismu srpski heroj dr Miodrag Lazić, direktor Kliničkog centra u Nišu svestan da umire od posledica korona virusa.
Čuvenu koračnicu napisao je Stanislav Binički, kompozitor, dirigent, vojni kapelnik i pedagog u Valjevu -u čast prve pobede savezničke armije koju je srpska vojska dobila na Ceru 1914. godine.
Direktor i urednik izdavačke kuće “Kolubara” Zdravko Ranković, otkrio je da je “Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, ostavio trag o nastanku čuvenog Marša na Drinu“. U Valjevu 1914. godine Binički se nalazio sa Vrhovnom komandom. Sa njim je kao vojni i muzičar srpske vojske bio i njegov učenik i stalni pratilac Đorđević.
„Upravo je Đorđević izneo podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani ili Gvozdeni puk, pod komandom pukovnika Milivoja Stojanovića, zvanog Brka, u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu“- svedoći Ranković.
Međutim, ima mišljenja da je čuvena kompozicija pisana u Valjevu, a završena u Kragujevcu 1915.godine. U tada privremenoj prestonici Srbije gde se nalazila Vrhovna komanda srpske vojske, Vojvoda Radomir Putnik, organizovao je u zgradi Suda prvo javno izvođenje „Marša na Drinu“, u prisustvu stranih diplomata i velikog prijatelja Srba Arčibalda Rajsa. Binički je dirigovao tom prilikom. Ratni dopisnik pariskog „Parizijena“ objavio je reportažu o stanju u Kragujevcu, kao sedištu Vrhovne komande i pomenuo da je izvedena kompozicija "Marš na Drinu". Za vreme prvog Svetskog rata na bojištima izvodiće ih gotovo sve savezničke vojske, oduševljene taktovima srpske koračnice.
„Praktično već treći dan po dolasku na Krf, oni su održavali koncerte. Izvođenja su bila stalna, čuvena je bila jedna turneja po Francuskoj, kada su obišli jedno petnaestak gradova Francuske i dobili izuzetna priznanja. Čak je i Binički izabran za počasnog člana njihovog udruženja muzičara", ispričala je za RTS svojevremno muzikolog Sonja Marinković.
Posle Drugog svetskog rata pa sve do dodele Nobelove nagrade 1961. godine, „Marš na Drinu“ je gotovo zaboravljen, kada je pisac Ivo Andrić je u Švedsku poneo i ploču saovom kompozicijom. To je izazvalo veliko oduševljenje i od tada pa do danas jedno je od najslušanijih dela u ovoj skandinavskoj zemlji.
"Od tih šezdesetih godina možemo govoriti da ova kompozicija postaje popularna, za njeno otkriće su zaslužni Šveđani, jedan gitarista koji je 1963. prvi objavio snimak sa 'Maršom na Drinu'. Usledila su i druga interesovanja, potom je usledio taj čuveni film Žike Mitrovića 'Marš na Drinu'", rekla je Sonja Marinković.
Stihove "U boj, u boj, krenite junaci svi, kren'te i ne žal'te život svoj..." kompozicija je dobila tek 1964. povodom obeležavanja pola veka od Cerske bitke. Napisao ga je novinar i publicista Miloje Popović Kavaja.
Devedesetih godina prošlog veka himna "Bože pravde" dobila je većinu na referendumu održanom 1992. godine. U najužoj konkurenciji pored "Vostani Serbije" nalazio se i "Marš na Drinu".
Odjekivao ulicama Niša i 1918.godine
Ulicama Niša „Marš na Drinu“ čuo se 12. oktobra 1918. godine. U tek oslobođeni grad uz taktove koračnice umarširali su junaci Drinske divizije, kojima je kompozicija i posvećena.
Obrade u svetu i kod nas
Davne 1966. "Marš na Drinu" izvodi holandski "The Spotnicks", zatim "The Shadows", preteča "Bitlsa" u Britaniji, Džejms Last 1968. u Nemačkoj.
"Marš na Drinu" aranžiraju i izvode grupa "Smak" i nezaboravni instrumental Radomira Mijajlovića Točka, Branimir Džoni Štulić
(Kurir.s, D.A.)
NE PROPUSTITE
