Medicinu je završila u Srbiji, a sada u Torontu radi kao magistar socijalne medicine i psihoterapeut sa starijom populacijom
"S obzirom na to da radim u dve bolnice, moje smene se menjaju tokom nedelje, od 7 do 15, ili od 13 do 21. Svakog dana pre posla uradim samopregled uz pomoć aplikacije koja je uvedena za sve zaposlene u bolnici. ukoliko sam dobro, dobijam imejl koji obaveštava da mogu da pristupim poslu tog dana. Da to nije slučaj, postoji poseban protokol za obaveštavanje, ali srećom to još nije bio moj slučaj. Kada dođem u bolnicu, pokazujem taj mejl osobi na ulazu i odlazim u svoj radni deo. Postoje posebni ulazi za zaposlene, kao i izlazi, koji se otvaraju uz skeniranje identifikacionog bedža", kaže Tatjana Sikimić Đorđević.
I u vreme pandemije radi u dve velike bolnice u Hamiltonu na pregledu pacijenata u hitnoj službi, kao i u jednom rehabilitacionom centru za starije osobe.
"Dok ne krenem na odeljenje hitne pomoći ne stavljam zaštitu, zbog štednje opreme i malog rizika prenošenja, uz obavezno socijalno distanciranje. Uključujem kompjuter i proveravam listu pacijenata u hitnoj pomoći. Lista se menja konstatno, a moj tim i ja pravimo analize koji pacijenti zadovoljavaju kriterijume, a to su uglavnom oni preko 65 godina, koji se javljaju u bolnicu zbog komorbiditeta i zadržavaju na bolničkom lečenju. U sistemu vidimo da li pacijent ima respiratorne simptome i da li mu je rađen test na kovid koji se čeka obično četiri do šest sati".
Potom sama, ili sa savojim timom, odlazi u hitnu pomoć kod pacijenata.
"Prethodno moram da stavim hiruršku masku i rukavice, a ukoliko je pacijent sa kapljičnom infekcijom, i ostalu zaštitu, kao što je kecelja za celo telo i naočare ili vizir. Svu tu opremu kada se završi interakcija sa pacijentima bacam. Postoji, inače, bolnički edukator za pravilno oblačenje i skidanje opreme, jer su ispitivanja pokazala da je osoblje razlog za pojavu 30 odsto svih bolničkih infekcija".
Pošto su poseban problem ljudi koji žive u centrima za starija lica, jer povratkom u te institucije mogu raširiti infekciju, pa Đorđevićeva kontaktira te institucije zbog bezbednog transfera i obezbeđenja izolacijer. Pravilo je da 14 dana moraju ostati u samoizolaciji po povratku iz bolnice.
"Postoji anksioznost među zdravstvenim radnicima i strah od neizvesnosti, ali moram priznati da su ljudi vrlo solidarni, odgovorni i oprezni. Preperruke se svakodnevno menjaju, ali ih ljudi u velikom broju prate".
Broj obolelih u Kanadi se, kaže, svakodnevno povećava, pa se bolnički kreveti oslobađaju i pacijenti koji nisu oboleli od Covid-19 šalju na kućno lečenje ili u alternativne smeštaje, da bi se bolnički kreveti čuvali za najkomplikovanije slučajeve. Blaži slučajevi se upućuju na kućnu izolaciju, a u slučaju pogoršavanja simptoma se javljaju hitnoj pomoći i dovoze u bolnicu.
"Naše hitne službe imaju veliki priliv ljudi sa respiratornim simptomima, svi se testiraju na Covid-19, i većina za sada ima negativne rezultate, ali procene su da nas najteže tek čeka i da je pitanje da li ćemo imati dovoljno kapaciteta, bez obzira na sprovedene mere".
NEMA MNOGO RESTRIKCIJA
Kanada nije uvela mnogo restrikcionih mera. Od polovine marta su restorani preusmerili rad na dostavu kućama, javne manifestacije su otkazane, a ljudima se savetuje socijalno distanciranje, koje se i poštuje. Kanađani se ni ne posećuju, u skladu s preporukama vlasti. Gradski prevoz radi, iako se koristi veše sopstveni prevoz. Radnje imaju posebne termine za starije od 60 godina i ljude sa invaliditetom. Mnoge firme ne rade, ali mnoge i rade, neke skraćeno, jer su od suštinskog značaja. No, zabrinjava što se preko tri miliona Kanađana prijavilo za finansijsku pomoć države, jer su izgubili posao.
Kanada, kaže, ima na hiljade respiratora, i trenutno se u toj zemlji pravi 30.000 dodatanih mašina, ali se smatra da ni to neće biti dovoljno ukoliko situacija bude kritična. Postoji problem i sa zaštitnom opremom, pa se razmatra mogućnost ponovnog korišćenja već upotrebljenih N95 maski i bezbednih načina njihove dekontaminacije.
"Sve intervencije koje nisu hitne su odložene, a većina specijalističkih pregleda je počela da se obavlja preko telefona i video konferencija. Sve zvanične informacije stižu od Ministarstva zdravlja, i sve ustanove prate njihove preporuke, ali se one menjaju, i svaka institucija im se mora prilagođavati".
Nedostatak zaštitne opreme, osnovnih životnih namirnica se nije očekivao i samo je manje od 10 odsto Kanađana dočekalo koliko-toliko spremno ovu situaciju. U radnjama već duže vremena nema alkohola, dezinfekcionih sredstava, maski, rukavica, a redovi ispred prodavnica su svakodnevna realnost. Ipak, određenima daju prednost.
"Odskora su počeli da primaju preko reda zdravstvene radnike, policajce i vatrogasce", zaključuje Tatjana Sikimić Đorđević.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
