Tokom borbe protiv koronavirusa Švedska je poštedela građane nekih restriktivnih mera, ali je zbog toga plaćena visoka cena. Srbija je u toj borbi imala uspeha, koji treba pozdraviti. Tako ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin ukratko opisuje ono što su dve države prethodnih nedelja preduzele u borbi protiv virusa.
On u intervjuu za Kurir govori o odgovoru EU na krizu, evrointegracijama Srbije, ali i o njegovom životu u Beogradu i višedecenijskoj povezanosti sa Srbijom.
Švedska je imala dosta drugačiji pristup od ostatka sveta kada je reč o borbi protiv virusa, nije odmah preduzimala radikalne mere... Koliko se to pokazalo kao ispravno?
- Teško je reći šta je ispravno i radije ne bih opisao situaciju takvim rečima. Vlada svake zemlje mora da u što kraćem roku donese sudbonosne odluke kad hara epidemija. U Švedskoj smo možda poštedeli stanovništvo i privredu nekih problema vezanih za policijski čas. Cena je, međutim, visoka. Svakodnevno je u proseku umiralo 70 ljudi od virusa. Naša nada je da će imunitet uskoro biti činjenica među većim delom stanovništva i da ćemo moći da se vratimo normalnom životu. Jer život ni u Švedskoj ne teče normalno. Preporučuju se velike restrikcije u pogledu kontakata sa starima, koji su pod velikim rizikom ako budu inficirani.
Čemu je koronavirus naučio čovečanstvo?
- Da moramo još više sarađivati na međunarodnom nivou u borbi protiv bolesti i posledica bolesti.
Kako gledate na mere koje je Srbija preduzimala tokom pandemije?
- Srbija je imala određeni uspeh u borbi protiv kovida ako gledamo na broj mrtvih. To treba pozdraviti.
Prema vašoj oceni, je li odgovor EU na krizu bio zadovoljavajući ili Unija nije bila na visini zadatka?
- EU je loše pripremljena za borbu protiv epidemija na nivou Evrope. To objašnjava zašto su se granice zatvorile svuda u Evropi tek kad je virus počeo da se širi. Ali tako se Evropska unija i razvija - kroz razne krize, kada se konstatuje da je jedini valjan odgovor šira saradnja, a ne manja.
Kako gledate na proces evrointegracija Srbije? Gde smo dobri, gde možemo bolje i više da uradimo?
- Srpska vlada naporno radi na implementaciji zakona kojima se usklađuje sa standardima EU. Švedska pomaže u oblastima kao što su policija i životna sredina i vidimo dobar napredak. Ključne oblasti u kojima ima problema su spoljna politika, normalizacija odnosa s Kosovom i vladavina prava, gde je potrebno ne samo menjati Ustav i zakon nego i pokazati da ceo sistem funkcioniše onako kako se očekuje od budućeg člana EU na svim nivoima u društvu. Danas tu ima problema i kada Srbiju upoređujemo s drugim državama u tim oblastima, evidentno je da pada u, na primer, indeksu Transparensi internešenela. Veliki broj švedskih preduzeća je, na primer, prestao da učestvuje u javnim nabavkama u Srbiji jer osećaju da ne funkcionišu kako treba. To je loš znak.
Našu državu očekuju izbori krajem juna, jedan deo stranaka ih bojkotuje... Kako vidite takvu vrstu političke borbe?
- Pratim političku scenu Srbije, ali radije ne bih komentarisao izbore krajem juna.
Za Srbiju ste poslovno vezani od osamdesetih godina 20. veka. Uz to, i vaša supruga je Srpkinja... Možete li da uporedite Srbiju nekada i sada?
- Kao svuda u Evropi, vidi se napredak u poređenju sa 80-im godinama, naravno. S druge strane, moja generacija bila je mlada i lepša tada, što uvek izaziva određenu nostalgiju prema prošlim vremenima, kada je multietnička Jugoslavija bila najjača država na jugoistoku Evrope u svakom pogledu. Jasno je i da je moja generacija u Srbiji imala težak život zbog ratova 90-ih, čije su političke i ekonomske posledice još uvek prisutne. Međutim, kad objektivno gledam na Beograd, grad je lepši nego ikad i ljudi nisu manje komunikativni i prijatni danas nego u jugoslovensko vreme. Uživam u Srbiji.
Šah, hrana, jezik...
SRBIJA JE OBOGATILA MOJ ŽIVOT
Šta je ono najvažnije što ste naučili od Srba?
- Srbija i Balkan su, što se hrane tiče, jedno fantastično mesto i moje upoznavanje s tim je velika stvar. Srpski jezik je bogat i izreke kao „koliko jezika čovek zna, toliko i vredi“ naravno ohrabruju mene kao lingvistu... Imate i bogatu šahovsku kulturu i kao šahista sam dosta naučio od srpskih šahista kao što su Gligorić, Ljubojević i danas Ivanišević i Sedlak. Ukratko - Srbija je obogatila moj život.
Kurir.rs/ Razgovarao Boban Karović Foto: ambasada Švedske
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
