Stravične poplave koje su ove nedelje pogodile zapadnu Srbiju ne samo da su potopile na stotine kuća i stambenih objekta već su odnele i trećinu zasada malina, desetkovale rod ranog voća, ali i pokosile povrće, kukuruz, pšenicu i druge ratarske kulture.
Agrarni stručnjaci kažu da se šteta u poljoprivredi meri milionima evra, a da će nekim domaćinstvima biti potrebno i nekoliko godina da se od posledica ovih poplava oporave.
Obilne kiše koje su danima padale prouzrokovale su izlivanje brojnih reka u zapadnoj Srbiji. Evakuisano je nekoliko stotina građana, srušeno je više mostova, poplavljeni su putevi, pokrenuta brojna klizišta, a vanredna situacija je proglašena u 15 opština. Najgore je bilo u Ljuboviji, Arilju, Lučanima, Osečini, Kraljevu...
Bez zarade
Vojislav Stanković, agrarni analitičar, kaže za Kurir da se u zapadnom delu Srbije proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, ali da će njen rod, zbog obilnih kiša i poplava, ove godine biti desetkovan, a mnoge porodice će ostati bez zarade.
- Trećina najkvalitetnije maline je sigurno propala zbog tek minulih poplava, a to je posebno šteta jer je ove godine, za razliku od prethodnih, situacija na svetskom tržištu povoljna. Manja je ponuda čileanske maline, pa je cena trebalo da bude 250 dinara po kilogramu - objašnjava Stanković i dodaje da je usled kiša, koje su prethodile poplavama, smanjen i rod drugog ranog voća, poput kajsija, jagoda i trešanja, koje su ove godine i lošijeg kvaliteta. Što se tiče ratarskih kultura, Stanković kaže da, srećom, Vojvodina, koja je žitnica Evrope, nije pogođena poplavama.
Nenadoknadivo
- U zapadnoj Srbiji su uglavnom manje parcele, a poljoprivrednici uglavnom proizvode za sopstvene potrebe. Međutim, za njih je to svakako velika šteta, a s obzirom na to da je leto, za nove zasade je mahom kasno, pa bi država svakako trebalo da im pomogne sa stočnom hranom - ocenjuje Stanković i dodaje da je poseban problem i to što bujice nanose kamenje i uništavaju difuznost tla, zbog čega je potrebno i nekoliko godina da se zemljište oporavi. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Kurir da se šteta u poljoprivredi usled poplava meri milionima evra.
- Pored malina i ratarskih kultura, stradala je i već pripremljena stočna hrana, povrtnjaci, plastenici, ali i nešto stoke - kaže Prostran i dodaje da je šteta ogromna, ali da, srećom, još nije kasno da se ponovo zasade silažni i rani hibridni kukuruz, kao i neko povrće, poput paradajza i paprika.
Loša sezona Malinari nezadovoljni otkupnom cenom Kilogram 190 dinara, pola ide beračima
Otkupna cena maline ovih dana je oko 180-190 dinara, na prvi pogled dobra, ali kada se ima u vidu da nas samo berači koštaju oko 100 dinara po kilogramu, zaključak je da ni ove godine malinari nemaju nikakve računice, niti neke velike dobiti od maline!
Dragan Ostojić iz Zlakuse kod Užica ubraće u malinjaku od 33 ara tek oko pet tona tog voća, tonu i po manje nego lani.
- U 80 ili 90 dinara, koliko ostane kad odbijemo troškove berbe, mora da stane i agrohemija i čitav celogodišnji rad, kao i svi drugi troškovi - kaže Ostojić. Dragan Savić, malinar iz Arilja, muči muku više jer mu je polovinu malinjaka uništila poplava u utorak.
- Uništen je ne samo rod za ovu godinu nego i za dogodine. Imao sam najbolji malinjak u kraju, sad se redovi i ne poznaju, sve je preplavljeno muljem, ima mnogo otpada, katastrofa, za ovu godinu nikakve dobiti neću imati, nego sam u gubitku - kaže Savić.
Prema rečima Dobrivoja Radovića, predsednika Asocijacije malinara Srbije, trenutna otkupna cena maline uglavnom je oko 190 dinara.
- Prošle godine proizvodnja maline u Srbiji bila je oko 60.000 tona, ove godine rod će podbaciti sigurno za 25 do 30 odsto i zbog vremenskih prilika, ali i zbog toga što je poslednjih godina iskrčeno dosta malinjaka. Sem toga, pre nekoliko dana više od 1.000 hektara malinjaka bilo je pod vodom, štete su ogromne i tek ih sabiramo - kaže Radović.
Z. Šaponjić
Ministarstvo Komisije rade na proceni štete
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za Kurir da su lokalne samouprave formirale komisije koje intezivno rade na proceni štete nastale od poplava. - Građani komisijama koje su na terenu i koje intenzivno rade prijavljuju štetu kako na građevinskim objektima tako i na poljoprivrednim površinama - kažu u ministarstvu i dodaju da će se tek nakon što se svi podaci prikupe biti poznato kolike posledice su tačno poplave ostavile u poljoprivredi.
Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
