Procena je da 6,4 odsto naše populacije ima razvijena specifična antitela na virus korona, pokazuje Nacionalna seroepidemiološka studija.
Epidemiolog prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac studije, kaže da je njom u ovoj početnoj fazi obuhvaćeno oko hiljadu ispitanika, a da je uzrasna struktura u uzorku analogna uzrasnoj strukturi populacije Srbije i samim tim da je reprezentativna.
- Radili smo nivo specifičnih antitela klase IgG u serumu kod svih ispitanika. Pozitivnim su smatrani oni koji imaju odgovarajuću količinu tih antitela, što znači da su u pitanju osobe koje su imale infekciju i razvile imunitet za koji ne znamo koliko traje. Takvih osoba u uzorku je bilo 6,4 procenata - navodi prof. dr Pekmezovi.
Prva faza studije je završena, po njenim rečima uspešno, a procenat od 6,4 odsto pokazuje vrednost sličnu većini evropskih zemalja.
- Kod nas je rađen uzorak opšte populacije i ELISA test koji ne spada u brze serološke testove, već pokazuje prisustvo i količinu antitela. Metodološki, to je najispravnije. U Belgiji je taj procenat šest odsto, u Danskoj 2,4. U Španiji je korišćena slična metodologija kao kod nas i oni imaju prevalenciju seropozitivnosti pet procenata. U Švajcarskoj procenat populacije koja ima antitela na SARS-Cov- 2 je između 5 i 11 odsto, a koristili su isti uzorak i metodologiju kao mi - navodi prof. dr Pekmezović.
Kada se pogleda pol, muškarci imaju antitela u 8,1 odsto slučajeva, a žene u pet. Kada je reč o uzrastu, naša sagovornica kaže da su IgG antitela najčešće prisutna kod populacije mlađe od 20 godina, a najređe kod starijih od 80 godina.
- Kada pogledamo populaciju od 20 do 60 godina, tu se procenat onih koji imaju imunitet zasnovan na antitelima kreće između pet i devet odsto - kaže ona.
Istraživanje po regionima pokazuje da najveći procenat građana sa razvijenim antitelima jeste u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji - 7,2 odsto. U Beogradu je, prema istom istraživanju, sedam procenata, u Južnoj i Istočnoj Srbiji 5,6 odsto, dok je procenat ljudi sa antitelima na virus korona najniži u Vojvodini i iznosi 3,1 odsto.
- Prva faza je uspešno izvedena, došli smo do značajnih podataka, a u izveštaju su predstavljeni samo najvažniji. Oni treba da posluže Vladi Srbije u donošenju odluka u vezi sa završetkom ovog talasa epidemije i sa eventualnim budućim talasima - ističe doktorka.
Studija će biti nastavljena na isti način, preko zavoda i instituta za javno zdravlje u celoj zemlji koje će koordinisati Institut “Batut”. I tokom prve faze uočene su, prema rečima prof. dr Pekmezović, dobre strane i slabosti koje će se u drugoj fazi favorizovati i korigovati.
Na naše pitanje zašto ne znamo koliko imunitet traje, prof. dr Pekmezović navodi da poslednja istraživanja pokazuju da zaštitni nivo antitela, odnosno tako stečen imunitet traje svega 7 do 8 nedelja. Ona navodi i da je potrebno više studija sa većim brojem ispitanika, u različitim populacijama, da bismo došli do pouzdanijih informacija.
- Definitivno je da imunitet za koji su odgovorna antitela ne traje dugo. Moguće je da postoje neki drugi mehanizmi, takozvane T ćelije, ali to tek treba istraživati - zaključuje prof. dr Tatjana Pekmezović.
Većina bez simptoma
Procenat od 6,4 odsto populacije Srbije odgovara broju od oko 448.000 ljudi, što je znatno više od broja registrovanih slučajeva inficiranih koronom u Srbiji, koji iznosi 14.288. To znači da je oko 97 odsto zaraženih ostalo zvanično neregistrovano jer nisu imali nikakve manifestacije bolesti.
(Kurir.rs/blic.rs. I.M.Jasnić)
NE PROPUSTITE
