ŠTA JEDEMO NAJVIŠE: Presudni cena i ukus, kvalitet onako! Stariji najviše vole ovo, vraća ih u detinjstvo (ANKETA)

BEOGRAD/NIŠ/NOVI SAD - Potrošači u tri najveća grada Srbije nekoliko puta nedeljno konzumiraju najviše šunku i salamu, a zatim trajne kobasice, paštete i viršle, navodi Centar potrošača Srbije (CEPS).

Posle sprovedenog istraživanja koje je obuhvatili Beograđane, Nišlije i Novosađane, zaključak je da šunku nekoliko puta nedeljno konzumira 43,4 posto ispitanika, salamu nešto više od trećine, trajnu kobasicu i paštete nešto manje od četvrtine a viršle 13,2 procenta.

"Ispitanici nemaju jasne metode prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume za procenu kvaliteta. Proceni pristupaju ili veoma svesno ili uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često kupuju", zaključak je CEPS-a.

Prilikom kupovine za potrošače su najznačajniji ukus proizvoda i cena koju mogu da priušte. Više od 60 posto potrošača zna da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet proizvodnje, i značajna većina njih veruje da se proizvođači pridržavaju pravilnika.

"Na osnovu najnovijeg Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa i poluproizvoda i proizvoda od mesa, koji se primenjuje od 1. marta ove godine, za zaštićene proizvode jasno su propisani sastojci od kojih ti proizvodi mogu da se proizvode, čega potrošači nisu svesni, a najbolji primer za to je viršla", izjavila je presednica CEPS- a Vera Vida.

Ona je objasnila da kao zaštićen proizvod važan za ishranu, naziv viršla sada može da nosi isključivo proizvod proizveden od propisanih sastojaka. "Svi drugi proizvodi sličnog izgleda, nemaju tako striktna ograničenja u pogledu propisanih sastojaka i ne mogu da nose naziv viršla", rekla je ona.

CEPS je istraživanjem utvrdio da ispitanici stariji od 56 godina u najvećem procentu biraju viršlu kao jedan od obroka. Vida je istakla da je potrošači nisu upoznati sa obaveznim sastavom viršle, i dodala da bi inspekcijske službe trebalo da utvrde da li proizvođači poštuju Pravilnik.

Istraživanjem CEPS je utvrdio da više od polovine ispitanika ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije.

Najviše se informišu od prijatelja (65,6%) zatim putem medija (59,6%), preko članova porodice (47,3%) i tako što pročitaju neku informaciju na društvenim mrežama (39,5%). Potrošači se najmanje informišu od strane stručnjaka, tek svaki sedmi, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane.

CEPS navodi da potrošači uglavnom veruju da ako se sve konzumira umereno i povremeno, mogu da uživaju u bilo kom proizvodu.

Vida ističe da je interesantno da baš viršle ispitanici povezuju sa prijatnim emocijama, i dodaje da ih obrok koji uključuje viršle ih podseća na lepe, rasterećene i prijatne trenutke iz detinjstva.

(Kurir.rs/Tanjug)