Najnovije vesti

PAKLENA 44 DANA KORONE: Tri nedelje sam bio na respiratoru, svi me otpisali MOLITVE SA HILANDARA SU ME VRATILE IZ MRTVIH
Foto: Privatna Arhiva

prof. dr Radisav Šćepanović

PAKLENA 44 DANA KORONE: Tri nedelje sam bio na respiratoru, svi me otpisali MOLITVE SA HILANDARA SU ME VRATILE IZ MRTVIH

Društvo

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Radisav Šćepanović priča
za Kurir kako se 44 dana u „Mišoviću“ borio s koronom, smršao 15 kg i kako još uči da hoda. Na dijabetes, pritisak, stentove i giht došao je kovid, a onda
i otkazali bubrezi, sve se iskomplikovalo i ostao je u životu na nevericu i samih kolega lekara

- Ja sam čudo! Sve je bilo protiv mene, ali sam još živ. Na Vidovdan sam legao u bolnicu, bio sam otpisan, ali sam se posle tri nedelje na respiratoru vratio! I siguran sam sa je to zato što su se u manastirima Hilandar i Tumane molili za mene. Bog je tako odlučio - priča za Kurir prof. dr Radisav Šćepanović (68), državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i bivši direktor KBC „Dragiša Mišović“, gde se i lečio od koronavirusa 44 dana!

Ne seća se svega

Šćepanović se uglavnom i ne seća tih dana jer mu je bilo veoma loše.

- Kolege su mi rekle da mi se stanje za nekoliko minuta toliko pogoršalo da su morali iz sobe da me prebace na intenzivnu. Potom je vrlo brzo usledio i respirator, na kom sam bio tri nedelje. Uradili su mi i traheostomiju - napravili su mi rupu na dušniku kako bi moglo da se obezbedi disanje - priča ovaj hirurg.

foto: Privatna Arhiva

Naglašava i da je imao „sve moguće komplikacije“.

- Otkazali su mi i bubrezi, pa sam bio nedelju dana na dijalizi. Tu su bile i sve vaskularne komplikacije - strahovita hipertenzija, pritisak je išao i preko 200, pa onda padnem u strašnu hipotenziju. Totalna upala pluća, kažu da je to bio najgori snimak koji su do sada videli. Pa i tu dolaze komplikacije - pojačana koalicija, zgrušavanja krvi. Imao sam i sve faktore rizika - i dijabetes, i pritisak, i dva stenta, i giht! I ostao sam živ sa svim tim u ovim godinama. A umirali su mladi ljudi iz čistog zdravlja. Ni mojim kolegama nije jasno kako sam se vratio iz mrtvih. Ali ima tu nešto i mimo medicine. Čuda se dešavaju. A ja sam sigurno čudo zato što se Hilandar molio za mene. I monasi iz Tumana. Kada dođe beznađe, ostaje vera. A vera mora da bude jaka i da doprinese da Bog usliši molitvu. A ja verujem u Boga - priča profesor Šćepanović, koji je i predsednik Hilandarskog lekarskog društva i nedostaje mu odlazak u tu srpsku svetinju i u Tumane.

Kad su, konačno, uspeli da ga odvoje od respiratora, još je imao traheostomu, što nije ni znao.

Sitnice su važne

- Pokušavao sam da govorim, tražim nešto, a glas se ne čuje. Bio sam i potpuno nepokretan od tolikog ležanja, mišići su atrofirali. Kada sam počeo da vežbam, noge i ruke nisam mogao da pomerim. I u tom trenutku vidite koliko su važne sitnice o kojima i ne razmišljate - da se okrenete i pokrenute. I druge ponižavajuće stvari. Smršao sam 15 kilograma. Izgubio sam mišićnu masu, ali je mast, nažalost, ostala - kroz smeh priča Šćepanović, koji je 10. avgusta izašao iz bolnice, ali i dalje kašlje.

On navodi i da je najstrašnije što, iako imate algoritme za lečenje kovida 19, ne možete da predvidite tok i ishod.

- Ovo je horor bolest! Koliko god sam mislio da nešto znam, pretpostavljam, da postoji analogija s drugim respiratornim infekcijama, sve je palo u vodu. Danas, iz ove perspektive, sve je jasnije da vrlo malo znamo, da imamo detalje, ali da ne možemo da ih povežemo - zaključuje Šćepanović, koji ne zna kako se zarazio, ali je zahvalan Bogu i što niko iz njegove porodice nije oboleo.

KAZNA U opasnosti smo  

Postoji opasnost od reinfekcije jer vam čak i preležana bolest nije garancija da imate imunitet. I zato smo u katastrofalnoj opasnosti. Ako ne bude efikasne vakcine, čovečanstvo je u opasnosti. A opet, ni vakcina ne daje trajni imunitet. Ovo je toliko opasno kao da ga je neko projektovao u veliku kaznu za ljude.

BEZ GRLJENJA I LJUBLJENJA Ruka na srcu je najveće poštovanje

Sve koji dođu kod mene učim da izbegavaju kontakte. Poštovanje ne morate da izrazite kroz ljubljenje, šaketanje, laktanje. Kad neko krene prema vama, desnu ruku stavite u predelu srca da pokažete da ga poštujete i klimnite glavom. To je najveći stepen poštovanja - ističe Šćepanović.

NAROD DA SE UZME U PAMET Preti nam katastrofa  

Naš narod još ne shvata sve ovo ozbiljno. Kad bi video kako ljudi umiru i kako se muče, kako se muči i više od 100.000 onih u zdravstvenom sistemu, ne bi se ovako neodgovorno ponašao. To sebično ponašanje tipa: „Daj da meni bude dobro u provodu“ može da dovede do katastrofe. Besmisleno je razmišljanje: „Šta meni može korona.“ Tu ljudi silno greše. I veliki sistemi su se srušili, mi još nismo. Država je sve uradila da obezbedi sve uslove. Po Evropi su rekordni brojevi. Plašim se i da medicinski radnici neće izdržati, pući će psihički. A briga medicinskih sestara, koje su zapostavljene u ovoj priči, i njihovo požrtvovanje su neverovatni.

IZ BOLNIČKE POSTELJE Pogled ka zgradi gde je sedeo kao direktor

Interesantno je da mi je pogled iz bolničke sobe bio ka upravnoj zgradi u kojoj sam proveo 20 godina kao direktor. Dobru sam bolnicu napravio. Ali nisam baš morao kao pacijent da se uverim da je KBC „Dragiša Mišović“ najbolja bolnica - smeje se Šćepanović.

foto: Privatna Arhiva

Kurir.rs, Jelena S. Spasić/ Foto: Privatna Arhiva

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...