Adria Media Group u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje RE-SET SUMMIT koji obuhvata osam onlajn konferencija.
Od danas do 27. novembra bavićemo se regionalizacijom, zelenom ekonomijom, inovacijama i lokalizacijom, digitalizacijom i turizmom.
DIGITALNA SERIJA 1: REGIONALIZACIJA - JAČANJE EKONOMIJE REGIONA
Učesnici današnje onlajn konferencije diskutovali su u okviru dva panela o tome kako da se kroz infrastrukturnu izgradnju ojača ekonomija regiona i koje su prednosti WB6 kao jedinstvene investicione destinacije.
PANEL 1: WB6 - ZAJEDNIČKO REGIONALNO TRŽIŠTE
Naši učesnici govorili su na sledeće teme: Zajedničko regionalno tržište zapadnobalkanske šestorke, Regionalni privredni razvoj - usklađivanje sistema između zemalja članica, Rast investicija u jedinstveno investiciono područje i Šta građanima donosi "mali šengen".
Učesnici prvog panela bili su:
Safet Gerxhaliu (Safet Grdžaliju), generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB6, Marko Milanković, menadžer komunikacija NELT Group i Amar Jajetović, trade menadžer Sarajevskog kiseljaka i Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Moderator je bio Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
TOK PANELA:
Đurđević je na početku panela podsetio da su se na nedavno završenom Berlinskom procesu lideri ZB obavezali da će u naredne četiri godine ukloniti sve barijere kako bi došlo do povezivanja i harmonizovanja regionalnih ekonomija i stvaranja zajedničkog tržišta.
- Sve se radi prema standardima EU kako bi države ZB spremno dočekale članstvo - rekao je Đurđević.
Grdžaliju je na početku naglasio da je korona virus veliki izazov.
- Biće nam potreban novi svetski poredak i moramo da budemo spremni za nove izazove. Region bez saradnje nema perspektive. Put ka EU ne treba da se gleda iz političke perspektive već iz ekonomske - rekao je Grdžaliju i dodao da političari treba da uče od privrednika.
Grdžaliju je naglasio i da niko ne treba da ima strah od integracija.
- Treba nam pomoć političkog establišmenta da promovišemo zajedničko tržište. Dijalog mora da bude najjače oružje za razbijanje svih barijera na ZB. Jedna od pouka ove konferencije treba da bude da niko ne treba da ima strah od budućnosti. Što pre to shvatimo biće bolje za nas - rekao je Grdžaliju i naglasio da se mora čuti glas privatnog sektora ZB.
Brisel treba prema njegovim rečima da pokaže fleksibilnost i olakša procedure i poslovanje privrednicima iz regiona.
Amar Jajetović je na početku obraćanja rekao da je za kompanije poput njegovog "Kiseljaka" ključno formiranje zajedničkog tržišta.
- Standardizacija je veliki izazov i teško ćemo je prevazići bez podrške političkog sektora - rekao je Jajetović i ukazao da su takođe veliki problemi siva ekonomija, komplikovane procedure, ali i iseljavanje stanovništva.
Menadžer komunikacija "Nelta" Milanković je kao najveći izazov naveo usaglašavanje dokumentacija.
- Bilo bi divno da možemo da vozimo robu širom ZB bez zaustavljanja i da više ne gledamo kilometarske kolone kamiona na granicama. Tako šaljemo tužnu poruku da nešto nije u redu - rekao je Milanković.
Drugi problem koji treba hitno rešiti, kako kaže, jeste digitalizacija.
- To je još jedna stvar koja će nam pomoći da tehnološki podržimo formiranje zajedničkog tržišta - kaže Milanković i naglašava da je usaglašavanje veterinarskih standarda planirano za 2023. godinu, što je mnogo izgubljenog vremena za privrednike.
Vesović je naglasio da su regionalne ekonomije u procesu pridruživanju EU, ali da nijedna nije ni blizu toga.
- Poslovanje u regionu mora da bude što brže, što jednostavnije i što jeftinije - rekao je Vesović i podsetio na "četiri slobode" koje su prethodno dogovorili lideri ZB.
Konačan cilj prema njegovim rečima nije regionalno tržište već zajednički nastup na evropskom tržištu.
- Nijedan poslovni čovek u regionu neće blokirati ovaj proces jer je to zajednički cilj i tu poruku treba da pošaljemo političkom sektoru - rekao je Vesović.
Priština vidi svoju šansu, ali ima strah od Srbije
Grdžaliju je dodao da i Priština gleda blagonaklono na proces formiranja regionalnog tržišta na ZB.
- Više se na žalost promoviše negativna strana nego ono što je korisno. Na Balkanu uvek sve ide uz neki politički kontekst. Kako možemo da budemo politički ili ekonomski deo EU ako ne poštujemo "četiri slobode" - rekao je Grdžaliju i dodao da kod Albanaca postoji strah da će zbog regionalizacije ili mini Šengena Srbija dominirati.
Đurđević je podsetio na projekcije Svetske banke da će zbog pandemije ceo region imati pad BDP-a tokom 2020. godine.
- Naše ekonomije su zavisne od oporavka EU - rekao je Đurđević.
Jajetović je naglasio da je turistički sektor pretrpeo veliki udarac dok je Milanković dodao da će proces formiranja regionalnog tržišta doneti nova radna mesta i olakšati posao privrednicima celog ZB.
- Tema je prihvaćena na svim nivoima i svaki sektor države radi svoj posao - rekao je Vesović i podsetio na ukidanje rominga na ZB.
Vesović je na kraju panela naglasio da je politička podrška ipak ključna da bi se formiralo regionalno tržište.
PANEL 2: INFRASTRUKTURNA POVEZANOST SA REGIONOM
Naši učesnici govorili su na sledeće teme: Preduslov za regionalno povezivanje, Retrospektiva - Investicije do 2020. i završene deonice, Važni koridori povezivanja, Obnova puteva od 2021, Međunarodni transport i nove prilike i Ulaganja od 2021. u transportnu i železničku infrastrukturu.
Učesnici drugog panela bili su:
Dubravka Nègre, šefica regionalne kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, Aleksandar Senić, direktor Sektora za izgradnju Koridora Srbije, Dragan Ršumović, direktor Strabaga d.o.o. Beograd, Slavoljub Tubić, pomoćnik v.d. direktora JP "Puteva Srbije" i Milan Maksimović, izvršni direktor Infrastruktura železnice Srbije.
Moderator je bio Toplica Spasojević, predsednik ITM sistema.
TOK PANELA:
Spasojević je na početku panela naglasio da su ulaganja u infrastrukturu dramatično poboljšale poziciju Srbije na Duing listi i da je to ključ razvoja svake ekonomije.
Dubravka Nègre je potom naglasila da su zahvaljujući investicijama Evropske investicione banke izgrađeni i rekonstruisani kilometri puteva u Srbiji i da su zahvaljujući tim investicijama sačuvane hiljade radnih mesta.
- Do sada smo uložili i 250 miliona evra u zdravstveni sektor koji je trenutno na najvećem udaru - rekla je Nègre i naglasila da je u transportni sektor do sada uloženo 2,3 milijarde vera.
U obrazovni sektor je prema njenim rečima Evropska investiciona banka dosad uložila 275 miliona evra.
- Naše aktivnosti su sveoubuhvatne - rekla je Nègre i dodala da je oko 100 miliona evra dosad uloženo u zaštitu životne sredine.
Maksimović je na početku obraćanja rekao da decenijama nije bilo ovoliko ulaganja u infrastrukturu.
- Država je sagledala značaj železnica i odvojila velika sredstva. Moramo da iskoristimo priliku. U toku su značajne investicione aktivnosti vredne više od milijardu evra. Plan je da u narednih pet godina investiramo sedam milijardi u obnovu i izgradnju pruga i objekata - rekao je Maksimović.
U planu je prema njegovim rečima i izgradnja brze pruge Beograd-Niš i do granice sa Severnom Makedonijom.
- Radimo i na izgradnji pruge do Crne Gore - dodao je Maksimović i ukazao na značaj obnavljanja lokalnih pruga za razvoj privrede.
Direktor Sektora za izgradnju Koridora Srbije Aleksandar Senić ukazao je na početku obraćanja na značaj završetka Koridora 10.
- Tamo gde se gradi infrastruktura niču fabrike i menja se poslovni ambijent. Lokalne firme postaju podizvođači dok istovremeno uzlet beleže ugostiteljstvo i hotelijarstvo - ukazao je Senić i naglasio da se Pirot izuzetno razvio u poslednjih nekoliko godina i da je to jedan od najvećih benefita Koridora 10 za lokalno stanovništvo.
Senić je dodao da očekuje još više investicija u narednom periodu.
Slavoljub Tubić iz "Puteva Srbije" je naglasio da projekti stižu na vreme i da se eksproprijacija ubrzava.
- Bitno je uraditi nove puteve, ali takođe je bitno i održavati postojeću putnu mrežu - rekao je Tubić.
Lokalni putevi su prema njegovim rečima veoma važni za razvoj regionalnog tržišta.
Direktor "Strabaga" Dragan Ršumović je naglasio da se pandemija osetila, naročito u budžetima lokalnih samouprava, ali je rekao da kompanija neće smanjivati plate i otpuštati zaposlene.
- Mnogo naših zaposlenih odlazi u Nemačku ili Austriju jer dobiju bolje uslove nego što može da im ponudi bilo koja srpska firma - ukazao je Ršumović na problem sa kojim se njegova kompanija suočava.
Ršumović je dodao da će velike investicije proći i da nakon toga "neće ostati znanje u Srbiji" jer naši inženjeri uglavnom rade manje poslove za strane kompanije koje nakon okončanja projekta odu iz zemlje.
- Bilo bi dobro da se naše firme uključe u celokupan proces - rekao je Ršumović i ukazao na problem sive ekonomije u građevinarstvu.
Senić je na kraju panela najavio nove projekte putne infrastrukture koji su vredni više od pet milijardi evra. Najveći izazov je prema njegovim rečima "Vožd Karađorđe".
Nègre je navela da su regulatorne promene u poslednjih nekoliko godina doprinele bržem okončanju infrastukturnih projekata, a naglasila je i značaj ulaganja u kvalitetnu pripremu.
- Bitno je da se znanje i sposobnost koji se stvore ostanu u Srbiji - rekla je Nègre.
Maksimović je rekao da je trenutno najveći izazov za Železnice izgradnja pruge velike brzine od Beograda do granice sa Mađarskom.
- Cilj nam je da sa brzim prugama krenemo i južno od Beograda - rekao je Maksimović.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
