Srbija zbog odliva stanovništva godišnje gubi više od milijardu evra. Iz zemlje ne odlaze samo mladi i visoko obrazovani i ovaj problem kao važan ističe i OECD i Evrostat.
O tome može li se negativan trend zaustaviti i kako, u emisiji Usijanje dana večeras na Kurir televiziji od 19:30 govore Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Uroš Savić Kain iz Krovne organizacije mladih Srbije, te ekonomista Mihajlo Rabrenović.
Prošle godine je iz Srbije otišlo 50.000 ljudi?
- Mladih u ovoj zemlji je sve manje, kad prođe pandemija odlaziće ih, bojim se i više, a oni koji ostaju imaće samo loše plaćene poslove. U vrlo visokom procentu mladi ne vide Srbiju kao prostor za svoju budućnost. Pitajmo se zašto odlaze,ne samo mladi. Odlaze i ljud srednjih godina,imamo fenomen da i to što imate neki posao, ne znači da ste izašli iz zone siromaštva. Dobra plata za tročlanu porodicu je najmanje 800 evra, ali nije samo novac razlog, već i mala mogućnos napretka, kaže Zoran Stojiljković.
- U istraživanju o potrebama mladih vidi se da najveći broj mladih misle da je za pristojan život dovoljno od 65 do 100.000 dinara. Nije čudno što mladi nisu zadovoljni,nog inemaju optimističku sliku budućnosti. Mladi su i sad za vreme epidemije bili na udaru poslodavaca, oni treba da imaju neku sigurnost da bi se osećali kao aktivni građani, kaže Uroš Savić.
Danas je mnogo lakše otići nego ranije? A da li je baš sve tako crno?
- Odluka o odlasku nije samo vezana za novac,neki idu zbog mogućnost usavršavanja. Ako pogledamo pitanje to moramo da se vratimo bar korak unazad, i da je u 19. veku se Srbija borila za samostalnost dok su se velike sile razvijale. Imali smo i u 20. veku ratove, i mnoge probleme. A taj problem seoba je složen i zadire duboko u prošlost.
Za mene je osnovno pitanje šta teba da učinimo da ako želimo da ostanemo. Ja sam se usavršavao u Americi, Britaniji, Rusiji, a nije mi npadalo na pamet da ostanm. Ali moja nauka nezahteva labarotorijske specijalne uslove, a imao sam dovoljno novca. Ali u globalizovnaom svetu neko možda nije fizički ovde, ali može da sarađuje. A državni ograni treba da obezbede uslove i za povratak , kaže Rabrenović.
- Evropsko tržište rad ane traži pravnike, ekonomiste, društvene nauke. Jako je potrebno svakom ko hoće da se speijalizuje da vidi svet, nema provincijske nauke i struke, problem je da li će se ti vratiti i na koje pozicije. Nekad je Srbija sistematski slala stručnjake na školovanje i vraćala ih na odgovarajuća mesta. Zato je pitanje kako se to danas radi, i da li ćemo mi biti ekonomija loših poslova, a da nam uzimaju studente čije školovanje košta 20.000 evra, iii ćemo imati plan,kaže Stojiljković.
- Mislim da je jedini pravi put otvoreni dijalog svij koji su uključeni u pitanje. Veliki broj mladih bina primer želeo da pokrene sopstveni posao, treba im dati pomoć, ili pri kupovini prvog stana, kaže Savić.
- Moramo da napravimo set usklađenih strategija na nivou države, možemo ubuduće učiniti ono što je moguće, kaže Rabrenović.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
