Imamo 30 odsto više pacijenata s infarktom, odnosno intervencija u akutnom infarktu, nego što je to bilo pre kovida. Razlog tome je što su mnoge bolnice postale kovid, pa ne zbrinjavaju druge bolesnike, ali i strah ljudi da odu u bolnicu kada osete tegobe bojeći se da će dobiti koronu - kaže za Kurir prof. dr Arsen Ristić, kardiolog, pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
Koronarne jedinice su vam prepune otkad je počela korona?
- To nije slučaj samo u Srbiji nego svuda u svetu. Ako ste deo zdravstvenog sistema odvojili za kovid, neminovno je da će druge bolnice morati da preuzmu funkciju ovih u kovidu. U našoj ustanovi je tridesetak odsto više pacijenata s infarktom, a to verovatno važi i za ostale.
Možemo li u ovom haosu i jadu da nađemo neko rešenje za sve te ljude koji nemaju kovid, da, recimo, ne dođe do infarkta?
- Za njih postoji rešenje i oni se zbrinjavaju kao što bi se inače zbrinjavali. Suština je da ljudi ne treba da oklevaju ako imaju bol u grudima, gušenje, neku veliku tegobu. Moraju da se jave najbližoj redovnoj bolnici. Ljudi se najčešće boje da će dobiti koronu ako odu u bolnicu. I to je, takođe, na više mesta u svetu detektovano - da se ljudi kasno javljaju zato što se plaše da se ne zaraze u bolnici.
A koliko imamo infarkta kao posledicu samog kovida?
- To je već retko, ali može da se desi oštećenje krvnih sudova na srcu, što dovodi do infarkta. Ali to je mnogo ređe nego što je sama upala srčanog mišića.
A upala srčanog mišića ili mikarditis su česti usled korone.
- Nekih 20 odsto kovid pacijenata dobije i miokarditis. I to je neka realna vrednost imajući u vidu kako virus funkcioniše, a kovid se na više načina upliće u funkciju kardiovaskularnog sistema.
Kako to, jednostavno rečeno, kovid utiče na srce?
- Kovid prvo izazove upalu pluća. Ali može da napravi, kao i neki drugi virusi, poput gripa ili herpesa i još petnaestak drugih, i upalu srčanog mišića, oštećenje unutrašnjeg sloja krvnih sudova koje se komplikuje stvaranjem krvnih ugrušaka u krvnim sudovima. Kada je upala pluća burna, razmena gasova u plućima je otežana i taj nizak nivo kiseonika u cirkulaciji opterećuje srce. A pogotovo loše podnose ljudi koji imaju prethodno neku srčanu bolest, kao infarkt ili srčanu slabost. Tih dvadesetak odsto ljudi koji dobiju i upalu srčanog mišića ne moraju da je dobiju u ranoj fazi infekcije. Može se desiti dve-tri nedelje do dva-tri meseca posle same inicijalne bolesti. Imali smo nedavno vrlo teškog mladog bolesnika u Urgentnom centru, kome se posle mesec dana od kovida jako pogoršala srčana slabost. To je relativno često. Imali smo čitav niz ljudi koji se od toga vro dobro oporave. A ima, naravno, i pacijenata, pogotovo onih koji su prethodno imali neku srčanu bolest, koji nisu preživeli.
Je li preživeo taj pacijent iz Urgentnog?
- Preživeo je, ali to je nešto to se dešava otkada imamo kovid 19 i za nijansu češće nego ranije. Kovid je masovnija bolest i zato neminovno imamo više ljudi koji imaju ozbiljne srčane komplikacije s koronom nego s drugim virusima koji zahvataju mnogo manju populaciju.
Da li to što čak i dva do tri meseca posle korone može da se javi miokarditis znači da svi treba da rade kardiološke preglede posle kovida?
- Miokarditis se najčešće javi u fazi neposredno posle akutne infekcije, od dve do četiri nedelje posle kovida, a dva-tri meseca je izuzetak. Za ljude koji nemaju nikakve tegobe ne postoje internacionalne preporuke koje bi rekle da mesec dana ili tri meseca posle kovida urade kardiološki pregled. To ni u najbogatijim zemljama sveta ne postoji. Ali na pregled treba da idu svi koji imaju nove i dodatne tegobe. Neko ko se jako mnogo zamara nekoliko nedelja posle kovida ili ko ima nove aritmije, kome otiču noge, ko ima novonastalu srčanu slabost, fali mu vazduha u naporu, obavezno treba da dođe na pregled.
I u redovnim okolnostima maltene svaki drugi građanin kuburi s pritiskom. Kako je u doba korone?
- Činjenica je da imamo veći broj bolesnika koji imaju problema da regulišu pritisak. I zbog naglog zahlađenja, ali i zbog toga što su ljudi ipak u strahu i pod stresom. Promenio im se život u mnogim segmentima.
Znamo li koliko je to procenat ljudi?
- Tu brojeve ne znam, ali i u mojoj praksi ima dosta ljudi koji imaju znatno lošije regulisan pritisak.
Ima li ih dosta s teškim posledicama toga? Šlogom? - Sigurno da da, ali ja o tome ne mogu ništa da kažem, već neurolozi, koji se bave moždanim udarom. Ali ima i pacijenata koji dolaze na hitne kardiološke preglede jer imaju loše regulisan pritisak.
Protiv zgrušavanja
Ništa ne može 100 odsto da spreči trombozu
Trombovi su velika komplikacija korone. Koliko je bitna antikoagulaciona terapija?
- To je jedna od komplikacija u kovidu koju je najlakše sprečiti ako već imate burnu upalu i rizik za stvaranje krvnih ugrušaka. Lekovi koji razređuju krv su široko dostupni. U bolničkim uslovima to su obično injekcije koje se daju potkožno, a za one koji su kod kuće ima više vrsta tableta. Međutim, ta terapija ne može stopostotno garantovati da će sprečiti stvaranje krvnih ugrušaka i najtežih komplikacija, pa i plućne embolije. Ali, u svakom slučaju, to znatno smanjuje rizik i široko se primenjuje i u svim našim bolnicama.
Nikako na svoju ruku
Od aspirina može i da se iskrvari
Aspirin mnogi sada uzimaju na svoju ruku.
- Aspirin sprečava da se slepljuju krvne pločice, ali nema smisla uzimati ga na svoju ruku. Odluku o tome treba ostaviti lekarima.
Može li da šteti ako ga neko sam uzima? - Ako ima čir ili neki drug razlog za krvarenje, može da iskrvari.
J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
