Beba heroj Aleksandar Ivanović, koji je na svet došao sa svega 920 grama dok mu je mama umirala na respiratoru, sada je pravi momak! Aleksandar Veliki, kako mu tata Branislav tepa, ima skoro pet i po meseci i više od četiri kilograma, a o njemu brinu otac i baka.
Mirno dete
Tragedija porodice Ivanović iz okoline Vranja zbila se 27. jula minule godine, kada se trudnici Brankici Gigovski Ivanović (34), koja je zbog korone bila na respiratoru u KC Niš, stanje naglo pogoršalo. Bila je tek u 26. nedelji trudnoće, ali lekari nisu imali izbora. Morali su da je porađaju, svesni da će, ako to ne učine, izgubiti i nju i dete. Nekoliko puta su je reanimirali tokom carskog reza pre nego što je izdahnula. Ali nadljudskim naporima uspeli su da palčića na svet donesu živog. Imao je svega 920 grama, odmah je stavljen na respirator, na kom je bio 25 dana. I sve bitke je dobio!
Sada tata Branislav i baka Seta brinu o mališanu. Sve je podređeno njemu. - Super je. Ima skoro pet i po meseci. Dobro napreduje, na kontroli 15. decembra imao je 4.100 grama, a siguran sam da je već izbio na četiri i po kile. I dalje je na veštačkom mleku, još je rano da bi počeo s hranom, kasnije se to počinje. Moja mama i ja brinemo o njemu - priča za Kurir Branislav. Miran je i umiljat.
- Spava noću, spava danju. Totalno je miran. Ali mi volimo da ga uzmemo, da ga nosimo, da mu pričamo. Pa nas gleda onim slatkim okicama, smeje se - priča Branislav:
- Je li tako, ljubavi - dok razgovara s nama telefonom obrati se sinčiću: - Smeje se. Presladak je. Kad ću da ga uzmem u ruke, ako ne sad. Malo se smejemo, malo pričamo. Posebno je vezan za mene, po ceo dan smo zajedno, pošto sam ja na porodiljskom odsustvu - veli Branislav, koji je na svakom testu na koronu bio negativan.
Ipak, čuvaju se.
- Otac ide na posao, pazi se koliko može. U kuću nam gotovo niko i ne dolazi, gledamo da nam opet ne dođe ta korona. Mama i ja smo oko deteta - dodaje Branislav.
Mnogo teško bez supruge Ni na grob ne može
Brankica počiva u rodnom Kumanovu, a Branislav supruzi nije mogao ni na sahranu da ode jer mu nije na vreme stigao rezultat PCR testa, koji je tada bi neophodan za ulazak u Severnu Makedoniju.
- Kasnije sam išao nekoliko puta na njen grob. Mnogo je teško. A sad opet ne mogu mojoj Brankici na grob. Iako u Makedoniju mogu slobodno, za povratak u Srbiju treba mi negativan PCR test - kaže Branislav.
Pomaže baka
Tu je i mama Seta. Ima 64 godine, brine o unučiću.
- Troje sam moje dece podigla, sad je unuk četvrti. Lepo jede, lepo napreduje. Sve što treba činimo za njega. Uz njega nam brzo i lepo prođe dan - priča nam baka Seta.
U pozadini se čuje kako je maleni Aleksandar kinuo. - Nazdravlje - kroz smeh će baka. Veli da mališan menja lik kako raste. - Izmešan je. Liči i na Gigovske i Ivanoviće. Od svih pomalo - smeje se baka. A Branislav će rano na Badnji dan za badnjak. Ko i svake godine. Al’ ove je tuga pregolema. Božić je, a Brankice nema. - Bez Brankice je mnogo teško. Neizdrživo. Katastrofa - jedva će Branislav.
J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
