Čurug, mirno vojvođansko selo čudnog imena na obali Mrtve Tise, uzburkalo se od prekjuče kad je saznalo da je dobilo, ni manje ni više nego - patrijarha! Njihov Prle postao je poglavar SPC.
Jednu od mnogih žućkastih kuća, s velikom kapijom i natpisom „čuvaj se psa“, kakvih je u dugačkim i širokim ulicama Čuruga mnogo, opsedaju novinari, komšije, celo selo. Tu je Prvoslav Perić odrastao i odatle otišao na škole u Novi Sad, pa Beograd, Atinu i beli svet. U kući je majka Radojka, teško bolesna, leži. Ispred kuće izlazi zet Božidar, od sestre mu muž. Pred foto-aparat neće.
- Iznenađeni smo, zatečeni i presrećni što smo blagosloveni da je patrijarh. Majka je plakala od sreće. Presrećna je, pre svega, zato što se vratio, što će sad biti u Srbiji - priča Božidar, dok se oko naših nogu mota Maza.
Na kapiji već dve devojke, traže Željku, sestru novog patrijarha i direktorku lokalne osnovne škole. - Otišla je u Beograd, na ustoličenje - Božidar će.
U tom stižu novi na kapiju, a iz kuće izlazi fizijatar - brine o majci Radojki. - Vi ko portparol - smeju se devojke.
- Da, svi bi sad kod nas. Svi svraćaju, pitaju, čestitaju. I svi me zovu. A nas strah zbog korone i bolesne nam Radojke - Božidar će, koga svi ometaju da na miru pogleda prenos iz Saborne crkve u Beogradu.
U kući preko puta sa širokim osmehom dočekuje nas baka Mara Milin. Iako joj je 85 leta, seća se svega kao da je juče bilo.
Videlo se da će od njega biti nešto
l Jovan Stojakov iz iste ulice je dve godine mlađi od novog patrijarha, ali su zajedno igrali stoni tenis, koji je Prvoslavu Periću odlično išao: - Bilo je to negde 1978/89, bio je treći na takmičenju u Vojvodini, a imao je povređenu ruku. Još se sećam zavoja u kom je bila ruka. I sa takvom rukom on je bio treći. A Mirko Gvozdenac, nastavnik biologije u penziji, koji je predavao Prvoslavu, ali i vodio stonotenisku sekciju u školi, veli da su zahvaljujući njemu svojevremeno pobedili i na školskoj olimpijadi: - Uvek je bio dobro raspoložen, najbolji, najpametniji, vođa društva. Videlo se da će od njega biti nešto.
- Srce mi je puno što je Prle postao patrijarh. Bio je jako dobro dete. I ko i sva deca, po ceo dan su bili ovde na ulici, igrali fudbala. Dvojica mojih, pa Prle i brat mu Srđan, pa dole dvojica.... Ma bilo ih je gomila. Pa malo, malo pa mi razbiju prozor. Al’ neće niko da kaže ko je - uvek govore: „Mi smo.“ A ja skinem prozor, a oni svi pomalo i kupe staklo - Mara će.
Perići su, veli, ko i svi tu teško radili i mučili se.
- Majka mu je išla u nadnicu, na tuđu zemlju, a otac bio u zadruzi. Bili smo svi siromašni. Ali divna mu je žena bila majka. Ranije je šetala ovuda, sad je ne viđam. Ne izlazi. Ima i Željku, koja ima petoro dece, a Srđan, koji je sveštenik u Somboru, ima kol’ko ‘oćeš. Kolima ne dolaze, pun kombi ih izađe. Jednom mi je Radojka rekla da je Prle zarekao brata i sestru da rode dece i za njega jer je monah. Da oni imaju unučića na broj kao da je od troje dece - priča baka Mara. U komšiluku je Savka Gatarić (75), koja, kao i ceo Čurug, ima samo reči hvale za njihovog Prleta.
- Dete za primer. Dobra su sva Radojkina deca. On ode u monahe, a Srđan posta pop - osmoro dece izrodi. I Željka petoro - veli Savka.
I zaista, Srđan ima pet sinova i tri ćerke, dok Željka izrodi tri sina i dve ćerke. Na biciklu prolazi Radomir Vasić, veli, dve godine je mlađi od patrijarha: - Onako kuštrav, lep dečko, Prle je bio vrlo inteligentan, odličan đak. Družili smo se svi tu u ulici, a i on je bio jedan od popularnijih u školi.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
