Najnovije vesti

ZVALI SU IH APOLO 7, SEĆATE SE? SAD IM SE PRIDRUŽILA I ONA: Beograđanka Dragana spustila rover na Mars! Evo otkud ona u timu NASA
Foto: Printscreen Twitter/NASAPersevere, Facebook

uzbuđenje u srbiji

ZVALI SU IH APOLO 7, SEĆATE SE? SAD IM SE PRIDRUŽILA I ONA: Beograđanka Dragana spustila rover na Mars! Evo otkud ona u timu NASA

Društvo

Završila OŠ Jovan Dučić i beogradsku Desetu gimnaziju

BEOGRAD - Za nas na Balkanu sletanje „Istrajnosti“ na Mars ima poseban značaj, zbog naziva kratera Jezero odakle je rover već poslao nekoliko selfija, a i sada se tu nalazi.

Uzbuđenje u Srbiji, međutim, još je veće jer je naša Dragana Perković Martin, bila u Nasinom timu stručnjaka zaduženih za radarske sisteme misije. Nakon sedmomesečnog puta do Crvene planete „Istrajnost“ (Perseverence) i sedmominutnog užasa sletanja, rover se našao na površini Marsa. Uzbuđenje će trajati sve dok rover bude „živ i zdrav”.

U Nasinom timu jedan od stručnjaka bila je i naša Dragana Perković Martin koja je bila među onima koji su zaduženi za radarske sisteme. 

NASA, rover, Mars
foto: AP/Alastair Gran

U Američku agenciju za istraživanje svemira Dragana Perković Martin, kako kaže, stigla je igrom slučaja. „Ovde, u Jet Propulsion Laboratory, sam već poslednjih 13 godina. Došla sam odmah posle poslediplomskih studija koje sam završila 2008. godine na Univerzitetu u Masačusetsu. Pre toga studirala sam elektrotehniku na Univerzitetu na Malti gde sam išla i u srednju školu“, priča naučnica i dodaje da je pre odlaska na Maltu išla u 10. gimnaziju u Beogradu i OŠ „Jovan Dučić“.

„Moj tim je bio zadužen za pravljenje radara koji je proizvodio podatke brzine kretanja vozila do površine Marsa i razdaljine vozila od površine planete, mi smo učestvovali u tih sedam minuta terora. Ja sam vodila taj tim i kao jedan od sistem-inženjera koji su bili odgovorni za to kako radar funkcioniše u toku sletanja“, objasnila je Dragana Perković Martin na početku gostovanja u Jutarnjem programu javnog servisa putem Skajpa.

Roveru, koji se nalazi u krateru Jezero, radar, na kojem je Dragana radila nešto više od osam godina više nije potreban. Nakon sletanja, radar odleti i sruši se nedaleko od rovera. „Rover ostaje bez radara za spuštanje, mada na sebi ima drugi radar koji će nastaviti da proizvodi naučne podatke“, istakla je gošća Jutarnjeg programa.  

NASA, rover, Mars
foto: AP/Alastair Gran

„Istrajnost“ kopa veliku i skupu rupu. Traga za dokazima o nekadašnjem životu na mestu gde je pre oko tri i po milijarde godina, kako se misli, bilo vode. „Inženjerski tim koji se bavi roverom proverava da li su svi instrumenti i kompjuteri u redu. Za sada, rover nije slao nikakve značajne naučne podatke, ali nam je poslao jednu divnu panoramu koja je fotografisana tokom provera jedne od glavnih kamera koje se nalaze na roveru“, navodi Dragana.

Prema njenim rečima, na Marsu je toliko hladno da ne može biti vode u tečnom stanju. Temperatura je veoma niska i kreće se oko minus 50-minus 60 stepeni. Upravo zbog takvih vremenskih uslova, i instrumenti i roveri opremljeni su tako da budu otporni na veliku hladnoću. „Istrajnost“ kopa, uzima uzorke, pakuje ih, ali ostavlja po krateru

Radio-signal od Marsa do Zemlje putuje 700 sekundi, što je skoro 12 minuta. Jedan od glavnih ciljeva rovera „Istrajnost“ je da prolazi kroz krater, da traži mesta gde se mogu videti zanimljive stene.

rover, Mars, feb 2021
foto: AP/NASA

„Ljudi na Zemlji će odlučiti koje su stene važne. Rover neće bušiti i kopati jednu rupu, već mnogo više. Kada ljudi na Zemlji odluče da je nešto veoma zanimljiv uzorak, on će biti procesuiran u roveru da se vidi od čega se sastoji. Neki od tih uzoraka biće ostavljani u tubama za sledeću misiju koja će doći da ih pokupi i da ih lansira nazad na Zemlju, ali moraćemo da sačekamo na to“, naglasila je Dragana.

Planirano je da misija „Istrajnost“ traje dve marsovske godine, što je malo više od naše dve godine. Sudeći po tome da „Kjuriositi“ još radi, može se očekivati da rover koji je upravo stigao na Crvenu planetu „poživi” mnogo duže od planirane dve godine.

rover, Mars, feb 2021
foto: AP/NASA

Kada o nečemu malo znamo kažemo da smo „pali sa Marsa“, ali bar toliko znamo da je ceo kosmos od istih elemenata kao i mi.

Govoreći o sličnostima i razlikama između Zemlje i Marsa, naučnica je istakla da je na Crvenoj planeti dosta toga drugačije: „Atmosfera je mnogo tanja nego ovde i to je najveći izazov što se tiče sletanja na Mars. Stvari koje sam morala da naučim možda i nisu toliko ekstenzivne što se tiče Marsa, ali morali smo da naučimo kako da se ophodimo sa tom atmosferom, kako da kreiramo sekvencu koja traje sedam minuta i koja je potpuno automatska – kad jednom krene sletanje, ljudi na Zemlji samo posmatraju podatke koji se šalju sa Marsa“.

Ovo je peti rover koji je NASA spustila na Mars. Stručnjaci svaki put nauče nešto novo i ta znanja koriste u sledećoj misiji koja treba da sleti na Crvenu planetu. Prvo društvo „Istrajnosti“ na Marsu je društvo koje je rover sa sobom doveo - helikopter koji se nalazi ispod rovera.

Dragana Perkovic Martin
foto: Facebook printscreen

„Ovo će biti prvi put da će neka svemirska agencija pokušati da poleti, da podigne neku letelicu na drugoj planeti. Nikada to nismo pokušali, nismo ni pomišljali da je to moguće sve do ove misije. To će biti roverov prvi prijatelj koji će, nadamo se, moći da fotografiše rover sa neke visine. Iskreno se nadam da će taj helikopter, ako bude radio kako treba, možda moći da poseti mesto gde se srušio naš radar i da nam pošalje neke slike“, kaže Dragana.

NASA planira da u narednoj misiji dopremi na Zemlju uzorke sakupljene u ovoj. Ta nova misija se očekuje u narednih pet ili više godina.

(Kurir.rs/RTS)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...