U Srbiji godišnje nestane između 1.300 i 1.500 dece. Iako se reč nestanak uglavnom povezuje sa otmicom, uzroci mogu biti različiti, pa se tako najčešće dešava da dete samoinicijativno pobegne od kuće ili ustanove u kojoj boravi. Međutim, ima nestanka koji rezultiraju samoubistvima, a postoje i slučajevi u kojima se o nestalim licima apsolutno ništa ne zna.
U poslednje vreme retko je koji odlazak tinejdžera od kuće imao srećan kraj. Registar nestalih, koji u Srbiji još uvek ne postoji, bio bi od velike važnosti u potrazi ali i sprečavanju tragičnog ishoda. Nestali ne smeju biti zaboravljeni.
- Moramo da znamo ko su nestale osobe, jer danas je mnoga imena koja su potpuno nepoznata javnosti bilo bi ih lakše naći kada bi se znalo nešto više o njima - kaže Igor Jurić.
Razgovor sa decom o njihovim problemima koji se starijima čine bezazlenim je u mnogome značajan kao preventiva.
-Ko god se odluči na samoubistvo ta osoba to vidi kao neki izlaz iz određene situacije. Niko ne izvršava samoubistvo zato što se dobro oseća, već shvata da ne može da pronađe neko drugo rešenje tog svog problema - kaže Darja Pačevski, psihoterapeut.
Od velikog značaja za pronalazak nestalih maloletnika je sistem Amber Alert, koji još uvek ne postoji u našoj zemlji.
-Pokazao se da je neophodan u situacijama kada je dete u velikoj opasnosti za život, nažalost to se pokazalo i u našem slulaju - kaže Igor Jurić.
Važno je naglasiti da je pri nestanku deteta od presudnog značaja alarmiranje najšire zajednice. Nažalost, o mnogim nestancima nemamo nikakve informacije, a mali broj njih dospe u javnost, i to isključivo zahvaljujući angažovanju porodice.
OVDE MOŽETE DA PRATITE UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
