Velike hemijske kompanije stalno pokušavaju da nađu rešenje kako da voće i povrće što duže ostane sveže.
Ali niko od njih nije došao do spreja na bazi biopolimera iz prirode, netoksičnog i potpuno bezbednog za ljude i životnu sredinu, a koji sprečava razvoj bakterija i gljivica plesni kao glavnih uzročnika kvarenja hrane.
Tim Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu došao je do novog i potpuno prirodnog načina koji pomaže da se svežina voća i povrća produži do deset dana. Originalnost rešenja je i u tome što se sprej ne prska na proizvode već na pakovanje.
- To može biti karton, može biti papir, plastika, drvo, a kada se nanese na materijalu za pakovanje formira se jedan tanak, transparentan sloj čija je funkcija u stvari da zaštiti namernice koje pakujemo - navodi Zorica Branković sa Instituta za interdisciplinarna istraživanja.
Ne zna se koliki su gubici zbog voća i povrća koje je izgubilo svežinu na putu od proizvođača kroz distributivne lance i magacine do rafova. Ili kada kamion ostane zbog neočekivane situacije dan-dva duže na graničnom prelazu.
- Prilikom skladištenja se obično koriste posebni sistemi čuvanja tog voća odnosno povrća. Znači postoje komore koje imaju posebne mikroklimatske uslove, kontrolisanu atmosferu... Te uslove je teško obezbediti kasnije u njegovom daljem lancu. Ovaj novi proizvod na bazi biopolimera predstavlja jednu novu perspektivu s obzirom na to da i dalja tržišta se skraćuju - navodi sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.
Prva stanica na tom putu gde planiraju da pokrenu i proizvodnju je Kina.
- Nekako se pokazalo s vremenom da postoji više interesovanja investitora u inostranstvu nego na našem tržištu, što mene zaista iznenađuje s obzirom na ogromne potencijale za korišćenje ovog proizvoda, tako da mi svakako nećemo zapostaviti ovo naše tržište i pokušaćemo i ovde da pokrenemo proizvodnju - dodaje Brankovićeva.
U svetu jedna trećina hrane završi kao otpad što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. Ono što ne vidimo jeste da taj prehrambeni otpad proizvede godišnje osam odsto emisije ugljen-dioksida.
Doprinos daje i Srbija jer se kod nas godišnje baci 83 kilograma hrane po stanovniku.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
