Marina i Marko živi su primer da su čudni putevi gospodnji - delili su školske klupe, godinama se potom nisu videli, među njima su bile hiljade i hiljade milja, svako je imao svoju porodicu, ali i svoj razvod... Posle svega, evo ih u kovid bolnici u Kruševcu! U skafanderima se svakodnevno bore za mnogobrojne živote! On je ostavio život u Švedskoj i rešio da se s Marinom skrasi u Srbiji. A ako korona još potraje, možda će i planirano venčanje izvesti u skafanderima!
No, krenimo redom. Život ih je spojio u istom odeljenju srednje medicinske škole "Dr Aleksa Savić" u Prokuplju. Ali sudbina tada nije mešala prste.
- Četiri godine smo bili u jednoj učionici. Nismo se ni družili, ona imala svoj život, ja svoj život - priča nam Marko Rakonjac (37), koga je sudbina odvela čak u Skandinaviju.
Prvu suprugu upoznao je dok je bila na odmoru u Srbiji, otišli su 2008. zajedno put Švedske, izrodili dvoje dece. Ali nije išlo...
Pre nepune tri godine bio je na okupljanju generacije iz srednje škole - 15 godina od mature. Tu je bila i Marina Janković. Ali sudbina je opet mirovala.
- Čak i kad je bilo 15 godina mature, samo smo se jedno drugom javili sa "zdravo" i ništa više - priča nam Marina, koja se udala za svoju ljubav iz škole, rodila dete, a zatim je došao kraj braka...
Ali sudbina ih je sustigla pola godine kasnije.
- Neverovatno, ali jednog dana mi je stigla poruka od njega: "Školska, šta radiš?" Ja reko: "Odakle sad ovaj?!" I od tada smo zajedno, evo više od dve godine - veli Marina, koja je u išla u Švedsku, Marko dolazio kod nje...
A onda su presekli, Marko se u avgustu minule godine vratio u Srbiju. Vereni su.
- U mojoj zemlji mi je ipak najlepše. Imao sam oko 3.500 evra platu u Stokholmu, gde su mnogo bolji uslovi nego ovde, stekao sam i švedsko državljanstvo. Ali to nije to. Društveni život kao u Srbiji nikad neću imati u Švedskoj - priča Marko.
Marina je, veli, stalno kuburila s poslom, pa su pomišljali i da idu u inostranstvo. A onda je krenula korona - ona je bila i u kovid bolnici u Čairu, i u crvenoj zoni UKC Niš... A on je rešio da krene za njom.
- Iako sam medicinski tehničar, time se nikad nisam bavio. U Švedskoj sam radio u farmaceutskoj firmi. I sad - pravac kovid Niš. A onda se pojavio konkurs za Kruševac. Primili su nas. Putujemo već mesec dana iz Niša, radimo i srećni smo. Nije lako u kovidu, gledaš sve i svašta, umiranje. Ali uklapamo se, osoblje je dobro, glavna sestra Gordana Dragošev je maksimalno korektna. I guramo. Konačno ćemo da se skrasimo. Planiramo da kupimo stan u Kruševcu i da se venčamo. A ako ova pošast potraje, možda ćemo pred matičara i u skafanderima - smeje se Marko, a Marina će:
- Ako ne bude ništa drugačije, može venčanje i u skafanderima. Jedva čekamo da kupimo stan, da krenemo ispočetka.
Marina i Marko su sada nerazdvojni - na svakom koraku, i - nisu dosadili jedno drugom! Naprotiv. Nadoknađuju godine u kojima se nisu primećivali...
Najviše boli kad mladu osobu stavljaš u džak
Marina je svašta videla za ovih godinu dana korone, ali na neke stvari i dalje ne može da se navikne.
- Najteže je kad neko mlad umre. Grehota je za svakog da umre, svako je čovek i svako ima nekoga ko za njim pati, ali kada nekog mladog pakuješ u džak, nemoguće je da te ne zaboli. Nema na svetu toga ko bi ostao ravnodušan - kaže Marina.
(Kuri.rs/J. S. Spasić)
NE PROPUSTITE
