Pravoslavno sportsko udruženje ”Sveti Srb i ja” proslavilo je svoju krsnu slavu Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, saborno i molitveno u novobeogradskom hramu Svetog Simeona Mirotočivog na svetoj liturgiji.
Pored Svete Srbije, slavski kolač i žito u ime istog patrona spremila je i bratska organizacija ”Srbi za Srbe” što je samom molitvenom momentu dalo jednu posebnu duhovnu i sabornu notu.
Posle molitve, Sveta Srbija je pozvala sve okupljene za trpezu ljubavi koja je organizovana nedaleko od crkve, na obali Dunava kod srpskih vitezova SVIBOR-ovaca (Udruženje Srpskog viteškog borenja SVIBOR).
Deca sportisti Svete Srbije su imali posle ručka posebnu mogućnost da kao prava posada broda Slavjana, uz kratku obuku Sviborovaca, makar na trenutak ožive vekove i razgore slike iz svoje mašte.
Na orginalnoj lađi koja je inače poklon braće Rusa, oni su slušali komande kapetana broda Viteza Radivoja i kao prava viteška posada ispunjavala zadatke.
Tu u samoj lađi imali su i istorijski čas o Slavjani, viteškoj lađi na jedra i vesla, njenom nastanku, te kako je iz Rusije putovala preko sedam mora i sedam gora i najvećim rekama i jezerima na putu dugačkom 8.000 kilometara od Petrovgrada do Beograda.
- Svi gosti Svete Srbije su bili pod utiskom samog ambijenta Viteškog parka, lađe ”Slavjana” i pristana, koji su nas još jednom podsetili na to da smo mi Srbi veliki narod sa bogatom istorijom i tradicijom, koji je između ostalog, imao izuzetnu vojsku kao i rečnu i morsku mornaricu. Takođe, i sam Dunav kao središte evropskog stvaralaštva i civilizacije i reka koja plovi 2.860 kilometara od Švarcvalda do Crnog mora, ploveći pored ili kroz deset zemalja kao neka nit uvezuje i nas danas kao i naše pretke oduvek, u jedan neprekidni niz postojanja, stvaranja i svedočenja - ističe za Portal Kurira Dimitrije Stikić, PR menadžer "Svete Srbije".
Posle ovog pogleda kroz prozor istorije, pažnja svih gostiju sa lađe ”Slavjane”, prešla je na Viteški park, gde su deca sportisti Svete Srbije učestvovala u jednom pravom dečijem viteškom turniru u kom su osvajali tvrđavu, vežbali borbe sa topuzima krpenjačama, savitljivim mačevima, verali se po penjalicama, podražavajući kretnje, strategije i veštine pravih vitezova.
Sve ovo se odigralo pod budnim okom i pokaznim vežbama odraslih vitezova, a posle toga predstavljene su im neke od dvanaest sportskih viteških disciplina koje SVIBOR baštini, a koje su dobile nazive po našim junacima, i tako imamo:
Šipčićevo veranje, po Vladimiru Šipčiću,
Reljino letenje, skakanje uvis preko mačeva ili vrljika, po Relji Krilatici,
Novakovo penjanje, po „Starini Novaku“,
Miloševo kamenje, bacanje kamena s ramena, po Milošu Obiliću,
Markovo topuzanje, po Marku Kraljeviću,
Oblačićevo trčanje, po Oblačiću Radu,
Radoičino plivanje, po „malom Radojici“ i
Strahinjino ščepanje, po Banović Strahinji.
Na kraju ovog prazničnog okupljanja, pročitana je molitva ”Oče naš”, otpevan tropar Vaskrsa i Mogoljetstvije, a najavljeno je i sledeće veliko okupljanje na centralnom godišnjem događaju Udruženja, osmom po redu Sportskom Sabranju Svete Srbije, 26. juna na Adi Ciganliji.
NE PROPUSTITE
