Nakon izveštaja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, pod nazivom "Zaboravljena deca Srbije", u kojem se govori o užasnim i nehumanim uslovima u kojima borave deca i mladi sa smetnjama u razvoju, Srbija je ostala u šoku. Kako smo dozvolili da ova deca budu u metalnim krevetima i kavezima, atrofirani u bolovima i da na žalost umiru u neljudskim uslovima i to u ustanovama koje bi trebalo da brinu o njima.
O ovoj temi danas govorili su u "Pulsu Srbije" psiholog Aleksandr Kontić i Zorica Šćekić, majkom dva punoletna sina obolela od cerebralne paralize.
- Moramo da budemo svesni da postoje i neke ružne strane stvarnosti, i mi ne smemo da zaboravimo to. Ja verujem da ćemo do kraja izgurati ovaj slučaj - kaže Aleksandar.
- Ja se osećam poraženo kao čovek, kao majka i majka dečaka sa smetnjama u ratzvoju. Da bi se nešto promenilo država sistemski mora da reaguje. Važno je da se napravi podrška porodicama dece sa smetnjama u razvoju. Roditeljima je potrebna psiho-socijalna pomoć, koja kod nas ne postoji - kaže Zorica.
Ona je navela da je podrška porodici važna doživotno, jer su vremenom potrebe roditelja su samo veće.
- Neko je ozbiljno omanuo i nadam se da to nije svuda. Nadam se da je negde mnogo bolje i drugačije. Mada tih izveštaja je bilo i pre petnaestak godina. Nismo reagovali jer nam je teško da sagledamo ružniju stranu života. Mi imamo dečju potrebu da svet bude samo u lepim bojama - kaže Aleksandar.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
