Bolje čoveku da umre nego tamo da bude! Nema gore! Koliko sam samo puta bila gladna, a nisam htela da sekiram sina, dok sam nije primetio da izgledam sve gore i gore.
Ne daj bože ono nikome, u dahu je u ispovesti za Kurir ispričala Dobrina Marinković (88), koja je osam meseci provela u domu za stare "Holidej haus" na Petlovom brdu, odakle ju je sin izvukao 7. jula ove godine.
Ona je potvrdila tvrdnje više sagovornika našeg lista da su korisnike u ovom domu za stare vezivali i zanemarivali, a najgore joj je, kako kaže, tamo bilo gladovanje.
- Obroci u domu bili su takvi da neke ni pas ne bi pojeo. Ujutru su nam donosili po krišku hleba namazanu puterom ili eventualno džemom. Spuste nam samo tako hleb na natkasnu, bez salvete, tanjira... U sobi sam bila sa još tri žene. Dešavalo se da nam jedno kuvano jaje podele na četiri dela, i dve viršle nam podele po polovinu svakoj. To nam je bio obrok. Ručak su uvek bile neke splačine, večera malo crnog hleba i parizer - priča Dobrina, koja je sada u jednom državnom domu za stare, gde je, kako kaže, paze onako kako treba.
Drhtavim glasom objašnjava da je u tom domu bila od 2. oktobra prošle godine i da je mesecima od tada sinu prećutkivala da gladuje da ga ne bi sekirala, jer radi po ceo dan i izdvaja mnogo novca da je neko neguje.
- Sada imam 40 kilograma, kao dete sam, a otišla sam u taj dom sa više od 50. Nikad salatu nismo dobili, voćku nisam dobila osam meseci. O slatkišu i kafi da ne govorim. Meso nismo dobili čak ni za Božić ni Novu godinu. Jednom sam pitala da mi donesu nešto drugo da jedem, rekli su mi: "Ako hoćeš, jedi, ako nećeš, ostavi" i pitali: "Je l' si imala kod kuće ovako da jedeš?" - priča baka Dobrina i dodaje da je nekad ostajala i bez večere, kao i da je doživela i vređanja i omalovažavanja.
- Jednom sam im rekla da ne mogu ponovo da jedem džem, a negovateljica mi je rekla bez pardona "ma idi u pi*ku materinu". Rekla sam joj samo "hvala" - kaže ona.
Baka Dobrina navodi da je bila smeštena u prostorijama u prizemlju doma na Petlovom brdu, a da je bila pod ključem kada je bila u samoizolaciji.
- Tamo su mnogi ljudi dementni, a neki su bili i vezivani. Ja, srećom, nisam, bila sam u domu zbog povrede, jer nisam mogla da se staram o sebi - rekla je ona.
Njen sin Zoran Malić objašnjava za Kurir da je majku izvukao iz tog doma kada je video da loše izgleda, da je izgubila kilograme i da s njom nešto nije u redu. - Majku sam u dom odveo u novim stvarima, mokasinama, bluzama, novim trenerkama, a kada sam je video, bila je u tuđoj, staroj trenerci. Znam šta sam odveo u dom, a znam šta sam izveo odande. Moja majka se prepolovila i dobro je što sam je na vreme izvukao, jer pitanje je kakva bi njena sudbina bila - rekao je Zoran i dodao:
- Možete li da verujete kako sam se osetio kada me je u suzama zvala iz novog doma plačući jer jede batak.
Povodom optužbi baka Dobrine o gladovanju kontaktirali smo sa direktorkom doma Aleksandrom Milovanović, ali ona do objavljivanja ovog teksta nije odgovarala na naše poruke.
Velika pobeda!
Inače, posle serijala tekstova Kurira ovaj dom je zatvoren na šest meseci brzom reakcijom inspekcije socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, na čijem je čelu ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Troškovi pregleda
Muljali i sa računima?
Zoran Malić, sin baka Dobrine, kaže za Kurir da je majku morao da smesti u dom nakon njene povrede, budući da on radi i po 13 sati dnevno te ne može da se stara o njoj. - Želeo sam najbolje za majku, a dom "Holidej haus" sam odabrao jer sam video da imaju bazen i delovalo je da će se o njoj dobro starati. Ostavio sam je tamo 2. oktobra 2020, a posle 10 dana mi je javljeno da se razbolela i da moraju da urade neke analize. Zbog korone nigde nisam mogao ja da je vodim. Troškovi lekara ukupno su iznosili 79.052 dinara, ali sam od toga fiskalne račune dobio samo za iznos od 17.720, i to iz laboratorije u Sremčici. Sve ostalo je ispisivano na papirima, blokovima, negde i bez pečata - tvrdi Zoran, koji nam je stavio na uvid i prepiske sa zaposlenima doma u kojima im je tražio račune.
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
