Ovo je naišlo na revolt velikog broja građana i stručne javnosti koji smatraju da je ovo još jedan pokušaj Hrvatske da prisvoji Teslu, a da je ovde u pitanju prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa smatra i Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS).
- NBS je mišljenja da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu strane kovanice evra, ako Hrvatska postane članica Evrozone u narednom periodu, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda s obzirom na to da je nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu. S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama Eu kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga - kaže za Kurir Tabakovićeva.
Guvernerka NBS napominje i da je dizajn evro novčanica isti nezavisno od države koja ih štampa. Pitanje dizajna evro kovanica regulisano je, kako objašnjava, Uredbom Saveta EU broj 729/2014 (od 24. juna 2014.) o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju.
- Po navedenom propisu evrokovanice imaju jednu zajedničku (evropsku) stranu koja je ista na svim evrokovanicama (avers) i drugu nacionalnu (revers), koja se razlikuje od zemlje do zemlje i koja ima na sebi oznaku države članice Eu. Na toj nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica (simbol Eu) koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn. Unutar navedenih 12 zvezdica država članica samostalno odlučuje o motivima koje će prikazati.
Na primer, Italija ima evrokovanice apoena EUR 2, na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael) a na evrokovanici apoena EUR 1 crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela. Grčka na evrokovanici apoena EUR 2 ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere) u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena EUR 1 prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od 4 drahme - navodi ona.
Države, kako napominju, obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna evrokovanice u konkurenciji većeg broja predloga.
- O nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica Eu koja evro koristi kao zajedničku valutu. Dizajn evrokovanice može se menjati po proteku roka od 15 godina osim ako dode do promene šefa države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada je moguće menjati dizajn i pre isteka pomenutog roka.
Država članica ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu Eu.
Savet Eu odobriće dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničcku valutu.
U slučaju da ima primedbi (a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge države članice), Savet Eu donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova - ističe guvernerka i naglašava da se navedena uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Hrvatska može najranije to da učini 2023. godine što je, kako kaže, u ovom trenutku upitno.
Kurir.rs/R. K.
NE PROPUSTITE
