BANKE UDARAJU PO DŽEPU GRAĐANA DOK ZARAĐUJU MILIONE: Poskupljuje cene, uvode nove namete, a naplaćuju i ako pogrešimo brojku!

Pojedine banke u Srbiji, pored toga što su uvele nove takse i podigle cene nekih usluga i za 100 odsto, svojim klijentima su počele da naplaćuju i kaznu ukoliko upišu pogrešan broj računa primaoca na uplatnici ili se, prema njihovoj proceni, neosnovano žale na banku! Novi tarifnici, penali i nameti naišli su na veliko ogorčenje građana Srbije, a sagovornci Kurira ističu da banke u Srbiji, koje su prošle godine ostvarile prihod od oko 400 miliona evra, ne bi trebalo svoj, ionako pozamašan profit da uvećavaju udarajući po džepu "malog" čoveka!

Mnogi klijenti su, kako je Kurir pisao, još u maju dobili obaveštenje o novim Tarifama naknada za usluge fizičkim licima. Tako je poskupelo vođenje svih vrsti platnih računa - neki za 25 dinara, drugi za 50 dinara, a jedan od platnih računa poskupeo je sa 400 na čak 799 dinara mesečno!

Dok je kod ove banke izdavanje prvog izvoda platnog računa mesečno i dalje besplatno, naknada za svaki sledeći izvod je poskupela sa 50 na 100 dinara. Poskupelo je i izdavanje čeka sa sadašnjih 20 na 25 ili 35 dinara, u zavisnistosti od platnog računa. Prethodno su u januaru i neke druge banke povećale naknade za isplatu gotovine, korišćenje bankomata pa i SMS obaveštenja, koja su sa 70 dinara poskupela na 100.

Dejan Gavrilović, predsednik organizacije "Efektiva" kaže za Kurir da su u nekim bankama troškovi održavanja računa, nakon poskupljenja, bili veći i za 100 odsto, a kao posebno problematično vidi i to što je uvedena provizija na onlajn plaćanja.

- Banke su godinama unazad promovisale elekstronsko plaćanje kao nešto što je pogodnije za dužnika i isticale da se ne plaća provizija, da ne mora da se ide du banku, a sada im, kada su u velikom broju uspeli da ih preusmere na elekteronsko plaćanje, uvode naknadu od 20 dinara - kaže Gavrilović, koji podseća da je od početka godine došlo do povećanje cena transakcija, upita stanja na bankomatu, pa čak je poskupela i opomena dužniku za kašnjenje sa 200 na 300 dinara.

- Neke banke klijentu odmah šalju opomenu, čak ako kasni i jedan dan, samo da bi mu naplatile 300 dinara. Potpuno nestvarna je i kartica za plaćanje na rate. Prvo su je promovisali, a onda uveli naknadu od 50 dinara mesečno, te sada klijent, ako je nešto uzeo na 12 rata, godinu dana, svakog meseca, plaća dodatnih 50 dinara - kaže Gavrilović.

Neke banke su uvele i naknadu za primanje penzije iz inostranstva, a poseban apsurd je naplaćivanje neosnovane reklamacije.

- A upravo banke odlučuju šta je osnovano, a šta ne. I šta je onda sprečava da za svaku reklamaciju kaže da je neosnovana?! Recimo, neki klijent se žali i zatraži od banke da mu vrati troškove obrade kredita, ali, iako već imamo pozitivne presude suda, banka smatra da radi po zakonu. Odbije, i još naplati klijentu 1.000 ili 2.000 dinara - ističe Gavrilović koji kaže da su se banke u početku svetile samo klijentima koji su ih tužili, a sada se svete svima.

- Banke su 2020. imale profit od oko 400 miliona evra. I dok one jure još veći, klijenti su u problemu. Nemaju ni gde da odu, jer sve lančano poskupljuju usluge.

Građani su ogorčeni i odlukom pojedinih banki da uvedu taksu za grešku prilikom popunjavanja broja računa na uplatnici.

- To je posebno besmisleno kada je u pitanju e-banking. Mi sada faktički radimo posao banke. Treba da imamo opremu, kompjuter ili pametran telefon, internet, sve insatlacije. Trošimo svoje resurse i vreme radeći posao banke, a ako pogrešimo jednu cifru banka nam naplaćuje 1.000 dinara - ogorčen je i Gavrilović, koji kaže da je poseban problem i to što klijent koji se zaduži za dozvoljeni minus ili nešto slično ne može ni da promeni banku ako poskupe usluge.

Zoran Grubišić

Poskuplnje zbog boljeg kvaliteta

Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije kaže za Kurir da su tarife deo poslovne politike banke, te da one svoja povećanja najčešće pravdaju boljim kvalitetom usluge.

- Banke verovatno delom i pokušavaju da nadoknade ili nedovoljan rast ili relativni pad u kamatonosnim prihodima. Međtim, ako banka ispoštuje proceduru i ispoštuje klijente, na njima je da se opredele po svojim potrebama. Onima kojima nije bitan e-banking tražiće banku koja ima osnovno održavanje računa i kod koje je neka osnovna kartica povoljna. Oni koji uzimaju stambene kredite gledaće da mu to bude povoljno. Na nama je da se opredelimo prema našim potrebama.

BROJKE

390 miliona evra su banke u Srbiji zaradile 2020. pre oporezivanja

19,8 miliona plaćanja je ukupno realizovano u julu 2021.

901.384 je prosečan dnevni broj plaćanja u julu