BEOGRAD - Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da je uredjenje sanitarne deponije "Vinča" u Beogradu "najveći ekološki projekat u Srbiji", koji se radi preko javnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom.
Brnabić je prilikom obilaska novog Centra za integralno upravljanje otpadom na deponiji "Vinča" izjavila da je dosadašnja nesanitarna deponija - smetlište "bilo jedno od 50 najvećih (ekoloških) problema na svetu i drugi najveći problem na evropskom kontinentu".
Ona je rekla da je beogradska deponija dospela na ekološku crnu listu zato što je "u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu".
NE PROPUSTITE
"Gradjani Beograda dnevno generišu izmedju 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada koji se 45 godina taložio na neuslovnoj i nesanitarnoj deponiji, zbog čega smo imali mnogo problema ali smo bili i uzročnici emisije gasova sa efekatom staklene bašte i jedan od najvećih zagadjivača u Evropi. Ovo je bio drugi najveći (ekološki) prolem evropskog kontinenta", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da "rešavanjem ovog problema pokazujemo odgovoran pristup prema zaštiti životne sredine ali i prema cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, koja je jedan od dva prioriteta aktuelne vlade".
Prema njenim rečima, projekat uredjenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je završeno 2. avgusta i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu gradjevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta."Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. godine i od sledeće grejne sezone u Beogradu ćemo imati deset posto ukupne toplotne energije iz otpada, dok će pet odsto električne energije dolaziti iz otpada", rekla je Brnabić.
NE PROPUSTITE
Ona je dodala da je predvidjena i izgradnja elektrane koja će petvarati deponijski gas u električnu energiju, a da je peti projekat u okviru izgradnje sanitarne deponije izgradnja ; postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
"U Evropi postoji 492 ovakvih postrojenja. Ovo postrojenje je u skladu sa najboljim standardima EU a mi ćemo po prvi put u Srbiji dobili toplotnu i električnu energiju iz otpada", rekla je Brnabić.
Brnabić je dodala da je do sada 70 odsto električne energije dolazilo iz termoelektrana, a da je tek 2014.godine počelo da se ulaže u postrojenje za odsumporavanje.
"Preko 600 miliona evra je uloženo u postrojenja za odsumporavanje koje je završeno za termoelektranu Kostolac B a očekujemo da do kraja godine bude raspisan tender za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu u 'bloku A'", kazala je Brnabić.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
