BEOGRAD - Ko se seća Beogradske hronike sa Mirom Adanjom Polak seća se i Mimija, deteta genija koji je još od nižih razreda osnovne škole iskazivao neverovatan talenat za tehniku i prirodne nauke, toliki da mu je sa 14 godina bilo dozvoljeno da u ondašnjoj Jugoslaviji upiše fakultet.
Na jednom od dva kanala tadašnje TV Beograd, na ponos Srbije i Jugoslavije, gostovala su dva vunderkinda - Mimi, mali genije za tehniku i nauku i Stefan Milenković, čudo od deteta i mini maestro na violini.
Mimi je bio čudo, klinja koji je na televiziji objašnjavao neobjašnjivo i odraslim ljudima, bio je najbolji u svemu, a razrede preskakao i sve završavao pre vremena. O njemu su pisale sve novine, snimali se specijali i dokumentarci...
Međutim za Miodraga Mićića, nekadšnje čudo od deteta, malog Teslu i Leonarda, tada nije bilo mesta na Beogradskom univerzitetu iako svakog dana čujemo da se po svetu izuzetno nadarena deca upisuju na fakultete i sa 10-12 godina.
Pre nepunih desetak godina a posle dugo, dugo vremena domaći mediji su stupili u vezu sa njim i evo šta su saznali. Mali Mimi iliti dr Miodrag Mićić kog studenti od milja zovu profesor Miki živi svoj američki san - sa tadašnjih 37 godina obezbedio je sebi, kako je i sam rekao, kuću, jahtu, avion „pajper čiroki“, mercedes kabriolet i neobične kućne ljubimce - divlje mačke.
Ispričao je da mu novac kao novac ne znači ali da mu omogućuje da ima sve što poželi i ono što je želeo od detinjstva poput letenja i aviona.
- Svoj san sam ostvario. Bavim se naukom koju volim i imam dovoljno vremena za sve svoje hobije - vazduhoplovstvo, nautiku, fotografiju, astronomiju... Ne mislim da sam bogat, novac je za mene samo sredstvo da ispunim svoje želje, a posedujem kuću, jahtu, avion "pajper čiroki", dobra kola - preneo je B92 2012. godine.
U Americi je pronašao i ljubav...
Te godine je govorio ovako: Ovde ne bih mogao da ostvarim nijednu od svojih ideja. Hoću da pomognem, ali to mogu više sa mesta na kojima se trenutno nalazim. U Srbiji ima naučnika čije je znanje ravno onima sa najprestižnijih univerziteta u SAD, Japanu ili zapadnoj Evropi, ali, ovde se, čak i za zemlju u tranziciji, nedopustivo malo ulaže u nauku. I to malo se razvodni, jer, čini mi se da u Srbiji svako "ima projekat", i kada se to malo novca podeli na sve, istraživač dobije taman toliko da kupi toner za štampač."
- Krajem 90-ih godina, dok smo još bili Jugoslavija, ovde se radilo na završnom projektu NA1 nadzvučnog aviona ili na proizvodnji karbonskih vlakana, projektu koji nije zaživeo, a sad je unosan biznis u svetu.
Naučio da čita sa 2, a hemiju za 8. razred pročitao pre polaska u školu
- Nakon osnovne škole završio sam tehničku školu "Petar Drapšin", Politehničku akademiju, Višu metalsku školu, na Fizičkom fakultetu diplomirao fiziku, magistrirao fizičku hemiju, takođe doktorirao fizičku hemiju, otišao u Ameriku, u Majami 1998, gde sam ponovo doktorirao na potpuno drugoj temi iz biofizičke hemije i od tada živim u Americi, ispričao je dr Mićić pre nekoliko godina za RTS a ovako je o njemu svojevremeno izveštavala TV Beograd:
- Miodrag Mićić je pravo čudo od deteta. Ima deset godina i zanima ga fizička hemija. Iako je učenik četvrtog razreda osnovne škole, redovno posećuje predavanja profesora Vilima Vajganda na katedri analitičke hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Naučio je da čita sa dve godine a pre nego što je pošao u školu pročitao je i zavoleo knjigu "Hemija za osmi razred" od Stanimira Arsenijevića. Interesovanja i pitanja su mnogobrojna, dosežu do zvezda, vasione, do kosmosa.
- U Americi sam lepo prihvaćen, moj naučni rad je cenjen i nagrađen i, što je najznačajnije, moje ideje se realizuju. Čini me srećnim što su se društvo i kompanije za koje sam radio obogatile od mog znanja i rada, jer su moji naučni radovi materijalizovani, proizvodi koje sam stvorio pomažu naučnicima u celom svetu i stvaraju nova radna mesta od kojih živi mnogo porodica.
To je moje najveće bogatstvo - ispričao je Miodrag za Blic nedelje pre okruglo 10 godina.
- Meni novac nije primaran, nego nauka i moji hobiji. O svemu ovome bih mogao da sanjam da sam ostao u Srbiji, iako sam to svim srcem želeo. Moje ideje, kao i mnogih drugih inovatora i naučnika, ostale bi samo mrtvo slovo na papiru - kaže dr Miki, kako ga u Americi zovu.
Podsetimo, karijeru je započeo kao stručni saradnik-pripravnik na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, ali iako je bio najbolji student, odbijen je za mesto asistenta.
U Ameriku se otisnuo 1998. gde je prvo bio postdiplomac-asistent na Univerzitetu u Majamiju, a potom je radio kao istraživač u Pacifik Nortvest nacionalnoj laboratoriju u Ričlandu, te kao viši naučni savetnik u „Veeco Instruments”, vodećoj kompaniji za proizvodnju nanotehnoloških instrumenata.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
