Najnovije vesti

AKADEMIK PROF. DR NEBOJŠA LALIĆ ZA KURIR: I dalje je 50 odsto više umrlih od kovida među dijabetičarima nego među zdravima
Foto: Ana Paunković

ALARMANTNO

AKADEMIK PROF. DR NEBOJŠA LALIĆ ZA KURIR: I dalje je 50 odsto više umrlih od kovida među dijabetičarima nego među zdravima

Društvo

I dalje je među obolelim od dijabetesa 50% više preminulih nego među onima koji nemaju dijabetes, a oboleli su od kovida. Šećerna bolest je jedan od najčešćih razloga lošeg ishoda kovida, ali i postkovid komplikacija. Kompletna vakcinacija sa dve doze i trećom posle određenog razmaka je za sve pacijente s dijabetesom preduslov uspešnog lečenja i preživljavanja u ovoj epidemiji. Tu dileme nema, kaže u intervjuu za Kurir akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinke za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Zašto je dijabetes tako poguban u kovidu?

- Zato što postoji deo zajedničkog puta nastanka te dve bolesti, koji obuhvata delovanje citokina i podsticanje citokinske oluje. Ne izaziva sam dijabetes direktno citokinsku oluju, ali kada se ti procesi udruže, veća je mogućnost njenog nastanka.

S dijabetesom je često povezana i gojaznost. Imali smo takvu i decu obolelu od kovida koja su preminula?

- Da, i to je sve zbog tog preklapanja puteva mobilizacije citokina, aktiviranja upale, što je vrlo slično kod ove dve bolesti. U tipu 1 dijabetesa u manjoj meri javlja se gojaznost i u manjoj meri je karakteristično ovo zapaljenje što se tiče kovida. U pandemiji ima i interesantna stvar - pacijenti s tipom 1, mladi, ako odlično kontrolišu svoju bolest, imaju isti rizik za obolevanje od kovida kao i zdravi, a ne povećan, kao kod drugih obolelih od dijabetesa. Ali to ne znači da ni oni ne treba da primenjuju protivepidemijske mere i da se vakcinišu. Bitno je i decu vakcinisati. I Evropska medicinska agencija (EMA) odobrila je vakcinaciju dece starije od pet godina.

Znači li to da oni s tipom 2 gore prolaze od korone?

- Kad jednom korona krene, kad nastane hiperglikemija, odnosno poraste šećer, aktiviraju se svi opasni mehanizmi. Ali ako postoji dobra kontrola bolesti, a imaju kovid, oboleli od dijabetesa imaju dobru šansu da se, ako primene sve mere, nađu u istoj poziciji kao i zdravi.

NIKOME NIJE PADALO NA PAMET DA IZLAZI PRED ORUŽJE

Postali smo i previše opušteni, kao da korona ne postoji?

- Mi nismo generacije koje pamte rat. Ali ne treba zaboraviti da su ljudi preživeli četiri godine rata, pa nikome nije padalo na pamet da izlazi pred oružje kad zna da će neko da puca na njega. I četiri godine su živeli u kući, nikuda nisu išli. A mi čak idemo i na letovanje i na zimovanje. Suština priče je ista, a mi smo relativizovali opasnost, izložili se vrlo opasnoj priči koja može mnogo da nas košta. Ako raste broj inficiranih, mogućnosti mutacije su veće i možemo dobiti mutaciju za koju nemamo vakcinu.

Tip 2 dijabetesa je, inače, vezan za gojaznost?

- Tip 2 je vezan za gojaznost, ali kako se gojaznost povećava u populaciji, sad imate dosta gojaznih pacijenata i s dijabetesom tip 1. Gojaznost je definitivno jedan od najmoćnijih faktora rizika za loš ishod u kovidu i jako je udružena s tipom 2 dijabetesa.

Prof. Dr Nebojša Lalić, dr Nebojša Lalić, akademik, direktor, Klinika za endokrinologiju, klinika za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma
foto: Ana Paunković

Zašto dijabetičari s kovidom najčešće završavaju na dijalizi?

- Bubrežna funkcija je kod trećine obolelih od dijabetesa već oštećena i ceo proces zapaljenja u kovidu može još da je pogorša.

Prošle godine smo, prema procenama, imali oko 700.000 dijabetičara. Je li pandemija povećala taj broj?

- Procenjeni broj je oko 770.000, a možda već možemo govoriti i o 800.000, ali nije potvrđena direktna povezanost s kovidom.

Koliko je od tih 800.000 registrovanih dijabetičara?

- Oko 470.000 i nešto.

Znači više od 300.000 ljudi u Srbiji ima dijabetes, a to i ne zna?

- Najverovatnije da je tako.

Na šta ljudi treba da obrate pažnju da bi znali da imaju dijabetes?

- Na klasične znake dijabetesa - učestalo mokrenje, povećana žeđ, opšta slabost, malaksalost, sušenje usta... Treba ići u dom zdravlja i gde god se može na skrining, na otkrivanje dijabetesa i povećanog rizika za dijabetes.

Svako ili samo oni koji imaju simptome?

- Svako najmanje na tri godine.

Šta konkretno znači taj skrining?

- Popunjavate obrazac tako da kompletirate sve podatke - imate li povišen pritisak, da li ste nekada imali povećani šećer u krvi, postoji li dijabetes u porodici, kako se hranite, kolika je fizička aktivnost...

Zašto je bitan taj pritisak?

- Bitan je jer je povezan s pojavom šećerne bolesti. To su tzv. komorbiditeti, pridružene bolesti. Mehanizam nije isti, povišeni pritisak može se javiti kao posledica dijabetesa, ali među populacijom s povišenim pritiskom povećana je frekvenca pacijenata s dijabetesom. Neko ko je preležao infarkt srca ili mozga nosi povećani rizik za dijabetes. Takođe, ako se dijabetes pojavio samo u trudnoći i potom ga nije bilo, postoji povećani rizik da se kasnije javi.

A kada će, konačno, stići inovativni lekovi za dijabetes?

- To su dve grupe lekova koje istovremeno regulišu šećernu bolest - dovode do snižavanja povećanog nivoa šećera, ali i deluju protektivno na srce i bubrege kao značajne organe i sprečavaju ili odlažu nastanak komplikacija na njima. Intenzivno se radi na finansijskim i ostalim aspektim, kako bi lekovi postali dostupni.

KAO I SVAKI SNAŽAN LEK, I VAKCINA IMA I RIZIKE, ALI JE NEOPHODNA

I dalje veliku muku mučimo da ljudima objasnimo da je vakcina spas.

- To da je neko dobio kovid, a vakcinisan je pojava koji se može uočiti za svaki lek koji čovek uzima za bilo koju bolest. Možete da kažete da je neko s dijabetesom bio na insulinu, nije davao adekvatnu dozu i umro je. Pa iz toga zaključite da je insulin opasan i da ne treba da se daje. To su vrlo nenaučna i indirektna zaključivanja koja se primenjuju i kada je posredi vakcinacija. Bez vakcine nema uspeha u terapiji kovida. Ona nosi, i to su svi otvoreno rekli, sve nedostatke kao i svaki lek.

Kao što su?

- Najpre, napravljena je za određenu konformaciju virusa, koja se može promeniti, ali do sada nije primećena tako drastična promena da vakcine uopšte ne deluje. Bar smanjuje intenzitet bolesti. A to je velika stvar. Vakcina je snažan lek, a svaki snažan lek može napraviti i neželjene efekte, koji zavise od individualne reakcije. Znači, vakcina nije jednostavan lek, nije lek potpuno bez rizika, ali taj rizik spada u domen rizika za bilo koji drugi snažan lek, pa nikome ne pada na pamet da kaže: "Nemojte da uzmete taj snažan lek za neku tešku bolest."

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja