Mentalno nedovoljno razvijene osobe suočavaju se sa mnogim problemima u društvu, a osoba koje bi htele da im pomognu je malo. Kako bi se što prijatnije osećali u svom okruženju i koliko je moguće prevazišli prepreke osnovano je udruženje posvećeno njima u Mladenovcu.
Udruženje "Delfin" za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u osnovano je 2000. godine. Kako bismo shvatili koja vrsta pomoći je njima potrebna kontaktirali smo predsednicu udruženja, defektologa Oliveru Marković, koja je ispričala za Espreso kako je ideja postala stvarnost.
- Sve je počelo entuzijazmom par roditelja i stručnjaka, da decu izvedu iz kuća i ravnopravno, kao i svoj deci pruže im nešto više. Osnovna potreba ljudi je da se druže, da budu okruženi drugima, što se odnosilo i na decu i na njihove roditelje.To nije išlo tako lako; koraci su bili mali, ali jako važni. Počelo se okupljanjem u jednoj učionici OŠ “Dušan Đurđević”, pa se od opštine dobio prostor, jedan, pa drugi, koji nam je dodeljen pod zakup.
Mladenovac, iako gradska opština Beograda, je blizu, ali i često daleko za mnoge stvari. Jedna od glavnih ideja je bila otvaranje dnevnog boravka, što se i ostvarilo 10 godina kasnije - objašnjava Olivera.
Marković je detaljnije pojasnila i kome je namenjeno ovo udruženje, kao i koji su glavni razlozi što se njihovi članovi trenutno ne okupljaju.
- “Delfin” je nestranačko i neprofitno udruženje, postojimo zahvaljujući apliciranji na raspisane projekte, poneke donacije. Naši članovi su deca/mladi/ stariji korisnici, kao i njihove porodice. To su uglavnom osobe sa intelektualnom ometenešću, ali i višestrukim smetnjama, retkim sindromima, deca iz spektra autizma, sa smetnjama u učenju ili ponašanju.
Brojevi su relativni, nekada ih je i do 40-tak, plus porodice. Svakako, ove dve godine pandemije su dosta uticale na sve, pa i rad u udruženju. Nažalost, neki dragi ljudi su nam preminuli, neki se plaše okupljanja. Morali smo da se prilagođavamo da kada je lepo vreme budemo u dvorištu, ili se delimo u grupice, a sa mlađima je individualni metod rada.
Često ljudi imaju nedoumicu oko toga čime se zapravo bavi defektolog i u kojoj meri je njegov posao drugačiji od posla logopeda.
- Posao defektologa je detekcija, prevencija i tretman smetnji u razvoju kod dece od najranijeg doba do školskog uzrasta, u oblastima kao što su intelektualne veštine, fina i gruba motorika i socio-emocionalne veštine. Defektolozi rade sa decom sa poremećajima iz spektra autizma, problemima u ponašanju, oštenjenim čulima ili nekim genetskim sindromom. Realizuju specijalnu edukaciji i rehabilitaciju u redovnim i specijalnim vrtićima i školama, pružaju podršku mladima u dnevnim boravcima, čine deo razvojnih savetovališta pri domovima zdravlja (koji su nažalost, retki)
Logopedi su stručnjaci koji se bave dijagnostikom i tretmanom govorno-jezičkih poremećaja kod dece i odraslih, kao što su poremećaji artikulacije, razvojni govorno-jezički poremećaji, mucanje, razvojni poremećaji školskih veština. Rade na prevenciji i tretmanu poremećaja komunikacije kod dece sa potrebom za posebnom podrškom. Deo su razvojnih savetovališta, neuroloških klinika, rade kao stručni saradnici u školama i vrtićima.
Kao što vidite, koren je zajednički- pomoći detetu . Oni se dopunjuju i podjednako su bitni. Najzad, završili su isti fakultet.
Sada kada smo shvatili čime se to bavi defektolog bitno je objasniti i kako roditelj može da prepozna da njegovom detetu treba pomoći upravo sa tog stanovišta.
- Svako iščekuje rođenje deteta sa velikom radošću. Roditeljstvo je jedno ozbiljno “zanimanje” za koje ne idemo u školu. Oni neguju, odgovaraju na biološke i emotivne potrebe svojeg deteta, odgovorno prate njegov rast i razvoj, odlaze kod pedijatra u savetovalište. Još uvek živimo u bliskim odnosima sa bakama, dekama,rodbinom, mada sve češće su i jaslice potrebne zbog zaposlenosti roditelja. Uvek je tu neko ko primeti, poredi decu, pa uoči da je neko različit. To, naravno, ne mora da znači ništa! Ipak, znamo kada dete počinje da uvodi ruke u vidno polje, počinje da se okreće, drži vrat čvršće, okreće ka izvoru zvuka, guče, prati predmete, želi da sedne, dohvati nešto, obraduje poznatim likovima, progovara slogove, pa reči, igra. Dostizanje određenih sposobnosti kod najvećeg broja prosečne dece odvija se u određenom uzrastu, što se pregledno predstavlja pomoću tzv. miljokaza razvoja. Ukoliko se jave određena odstupanja od utvrđenih miljokaza razvoja, potrebno je znati da ona ne moraju nužno značiti zaostajanje, ali treba biti razborit i oprezan.
Zbog toga svaki dolazak patronažne sestre, ili odlazak pedijatru treba da bude i mesto za eventualna pitanja i razjašnjenje neke dileme.
Defektolog skreće pažnju na to da važno što ranije odvesti dete na pregled kako bi na vreme dobilo adekvatan tretman i kako bi on bio što delotvorniji.
- Brojna naučna istraživanja sprovedena u proteklim decenijama, pokazala su da je za kvalitetan razvoj deteta, njegovo zdravlje i celoživotni uspeh, izuzetno važan period od začeća pa do navršetka treće godine života. Razvoj mozga, koji se izuzetno dinamično odvija u ovom periodu, oblikuju genetsko nasleđe i svakodnevna iskustva koja su brojna i nova za dete, iz njegovog okruženja. Pri sprovođenju stimulativnih aktivnosti, koje su i preventivnog karaktera, potrebno je obratiti pažnju da se stimulacije sprovode kada je dete budno i raspoloženo, pri sprovođenju stimulacija voditi računa da se ne remete biološki ritmovi deteta; da postoje adekvatne emocionalne veze između majke i drugih osoba iz okoline deteta; aktivnosti da odgovaraju razvojnom nivou i individualnim razvojnim karateristikama deteta za koje je ono sposobno.
Što ranije je potrebno dete odvesti na pregled u specijalizovane ustanove koje multidisciplinarno pristupaju problemu i daju mišljenje o daljem tretmanu deteta u sferama kognitivne i motoričke aktivnosti;, socio-emocionalnih odnosa; čulne osetljivosti i opažanja govorno-jezičke.
Udruženje "Delfin" je prava podrška mentalno nedovoljno razvijenim osobama, pa se može pohvaliti i širokim spektrom aktivnosti.
- U udruženje korisnici dolaze u popodnevnim časovima ( stariji), gde kolege sprovode aktivnosti tzv. radionice sa napred određenim temama – art radionice ( slikanje, vajanje, izrada gipsanih predmeta, oslikavanje dekupaž tehnikom, tkanje is l.), samoposluživanje-samostalna priprema jednostavnih užina i napitaka, održavanje lične higijene i higijene prostora, vođenje domaćinstava, briga o cveću i kućnom ljubimcu. Korektivna gimnastika i sportski duh održavamo u našoj maloj fiskulturnoj sali i u Sportskom centru. Socijalne kompetencije razvijamo kroz kominikaciju i uključenost u lokalnu zajednicu - izlasci u kafić, poslastičarnicu, bioskop, utakmicu, a ono što najviše vole su izleti van grada Subotom imamo inkluzivne art radionice, gde zajedno sa drugarima stvaramo i družimo se.
(Kurir.rs/Espreso)
NE PROPUSTITE
