Svetski dan borbe protiv raka obeležava se svakog 4. februara.
Srbija ga dočekuje na neslavnom prvom mestu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti. Godišnje u našoj zemlji oboli više od 40.000 ljudi, a gotovo 30.000 izgubi bitku sa opakom bolešću.
Violeta Ivković (64) je Kuriru prenela svoju ispovest...
- Imala sam 36 godina. Troje dece. Redovno išla kod ginekologa. Ipak, desio se, baš kod mene, propust... Godinu dana lečena sam od ranice na grliću. Da su mi otkrili bolest na vreme, uradili bi mi manji hirurški zahvat i izbegla bi se radikalna histerektomija i zračna terapija. Danas glasno govorim da su za žene veoma važne redovne ginekološke kontrole, jer je za uspešno izlečenje od izuzetnog značaja da se bolest uoči što ranije. Danas su moje ćerke velike, žene su. Moja deca sa mnom su prošla karcinom i borbu i to je mnogo uticalo na njih. Shvatila su važnost brige o sebi, što sada uče i moje unuke. Nesumnjivo je da je ono što su kao mali prošli s njom uticalo na njihove živote i odredilo njihov odnos prema zdravlju, ističe Violeta:
- Shvatili su važnost brige o sebi, što sada uče i moje unuke. Srećom, danas je medicina znatno napredovala, ne samo što se tiče ove vrste kancera. Moje unuke i unuk primiće zato vakcinu protiv HPV. Ne želim da im se desi što i meni.
Država vodi računa
Vakcina protiv HPV je ključ
Violeta Ivković kao žena koja je preživela rak grlića materice mišljenja je da je vakcinacija protiv HPV virusa veoma važna. - Ona je od nemerljivog značaja, pogotovo kad se zna da držimo porazno treće mesto u Evropi po smrtnosti od raka grlića materice. Utvrđeno je da 80 odsto ljudi tokom života dođe u kontakt sa ovim virusom. Od 180 vrsta HP virusa, za 18 se zna da mogu izazvati zloćudni tumor. Virusi 16 i 18, od kojih štiti vakcina, odgovorni su za preko 70 odsto slučajeva raka grlića materice - rekla je ona i dodala da je ohrabrujuća nedavna odluka Vlade Srbije da od aprila vakcina protiv HPV virusa bude besplatna i dostupna svima.
Svesniji su, kaže, postali i ona i njena deca bolesti, života:
- Ipak, novom raku nisam se nadala. A došao je... Otkrila sam ga slučajno. Pre nešto više od godinu dana ćerkina porodica je preležala koronu. Iako ne živimo zajedno, viđali smo se, pa sam na njeno insistiranje otišla u kovid ambulantu, bez tipičnih simptoma kovida. Rendgen je ukazao na određene promene na plućima. Tako je počelo... Ušla sam ukoštac s bolešću - opet, i borim se još uvek. Moje lečenje nije završeno. Posle operacije usledila je "preventivna" hemioterapija. Sad su na redu kontrolni skeneri. S malignom bolešću sve je neizvesno, sve dok vas, posle redovnih višegodišnjih kontrola, doslovno ne izbace kao izlečenu sa Instituta za onkologiju. To sam doživela s prvim kancerom, nadam se da ću i sa ovim.
S malignitetom se bori na svoj način:
- Rekla bih da je meni, sada već u zrelim godinama i kao piscu, saznanje da sam ponovo obolela od raka, možda pogubnijeg, ipak palo lakše nego pre trideset godina. Budući da sam bila u samoizolaciji, ja sam uglavnom čitala i beležila ono što mi se dešavalo, bez namere da to jednom izraste u knjigu. Međutim, prijatelji iz izdavačke kuće predložili su joj da rukopis uobliči u knjigu - hronoskopiju:
- Tako je nastala moja knijga "Naznaka Hitno", o njoj sam otvorila i stranice na društvenim mrežama. Javljaju mi se ljudi da su i sami proživeli slično iskustvo ili ga imali u porodici. Pišu mi, ali krišom, jer je stigma koja prati obolele od kancera i dalje jako izražena u našem društvu. Moja knjiga zbir je događaja koji su se desili tokom godine mog života, počev od trenutka kad se posumnjalo na kancer, pa do prvog kontrolnog skenera. U njoj su sve one peripetije kroz koje, zbog korone, i danas prolaze ne-kovid pacijenti: čekanje, lutanje, strahovi i nadanja, nemogućnosti da se dođe do prave dijagnoze i bez odlaganja otpočne odgovarajuće lečenje.
Zatim, veli, stižu operacija, hemioterapija i sve šta ona donosi, saživljavanje s tuđim patnjama u borbi protiv smrtonosne bolesti.
- Namera mi je da nastavim život najnormalnije. U tome nas sve trenutno ometa korona, ali mi je važno da sam uradila sve što je do mene: triput sam vakcinisana, uradiću to onoliko puta koliko bude potrebno da ne obolim makar od kovida. Sretala sam na onkologiji žene koje su odbijale da prime vakcinu, obolele od korone, pa zbog toga propustile po život važne terapije i na kraju nas zbog toga zauvek napustile. Jedino što mi možemo i treba da uradimo jeste da živimo zdravim životom, a to danas nije nimalo lako, da obraćamo pažnju na sve sumnjive promene, slušamo savete lekara i ne odlažemo redovne preglede.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
