Na ljude koji menjaju veru na ovim prostorima nikada nije gledano blagonaklono. Dok je, na primer, u SAD to normalna stvar, u regionu se tek veoma mali procenat ljudi odluči da potraži "novog Boga". Podsećamo na mladića Dušana Obrenovića koji se rodio pod imenom Sulejman Muratović, živi u Kosovskoj Mitrovici i potiče iz mešovitog braka, a u pravoslavlje je prešao 2016. godine.
Konsultant za strana ulaganja, vratio se pravoslavlju 500 godina pošto su se njegovi preci poturčili i tako postao Stanko Crnojević.
Mahmud Bušatlija pravoslavlju se vratio 2014. godina i kako je tada govorio nije prolazio ni kroz jedan ritual kojim se odriče islama, već se samo krstio.
Tom prilikom pormenio je i ime i to samo u crkvenim knjigama, dok je u dokumentima ostao Mahmud Bušatlija.
- Ja nisam ni bio musliman. Sticajem okolnosti se to desilo sa mojom porodicom na šta ja nisam mogao da utičem ni na koji način. Iz jedne porodice koja se pre 500 godina islamizirali, svih toh 500 godina mi smo se držali činjenice da je naše nacionalno biće srpsko. Rastao sam u tom jednom ambijentu. Rođen sam odmah posle Drugog svetskog rata, pa to sve nije ni bilo važno - počeo je sa pričom Mahmud Bušatlija, odnosno Stanko Crnojević.
- To pitanje je pravo arhetipsko pitanje, jer zadire o ono najdublje, ko je čovek, kako se oseća, koji su njegovi koreni. Najrazličitiji razlozi navode ljude na promenu vere. - istakao je profesor Milan Petričković.
- Postoje neki koreni koji pulsiraju u čoveku i kulturna prepoznatljivost. To je kulturno biće, što se vezuje za etnicitet. Treba pomenuti i versku konverziju prelaska, gde čovek kao subjekt bira, koju 'e veru. Kroz istoriju imamo unijaćenje, nasilno ili prisilno. Vršenje pritisaka da se iz određenih političkih ili strateških razloga menja vera. Naša istorija svedoči da u Hrvatskoj postoje latentni i manifestni razlozi za menjanje vere.
Profesor Petričković ističe da, kada su u pitanju mešoviti brakovi, za to ima razumevanja, jer čovek treba da se socijalizuje u nekoj sredini. Međutim, prof. Petričković ističe i da nema razumevanja za ljude koji menjaju veru iz "pomodnih razloga", odnosno zbog mode.
- Tipični su i mešoviti brakovi. Za to postoji razumevanje, po mom mišljenju. Ono što treba izdvojiti i čega ja nisam pristalica su ti "pomodni pravci", da se iz nekih struktura neki ljudi, imaju slobodu da proimene veru, nekada je to duhovni momenat, a često je i pomodarstvo - rekao je profesor Milan Petričković.
Bušatlija je za Kurir televiziju ispričao o istoriji svog porekla, ali i kako se vratio u pravoslavnu veru, iako je porodica 500 godina bila muslimanska, a pre toga pravoslavna.
- Mene često povezuju sa Crnom Gorom, međutim, Crna Gora uopšte nije ni postojala kada su njome vladali Crnojevići. Takođe, me često povezuju sa aristokratijom. Crnojevići su vladali Zetom. Crna Gora se pojavljuje u dokumentaciji kada je moj predak uzeo islam, tada je dobio titulu Skenderbega Crne Gore. Prema nekim istoričarima, Crna Gora je dobila ime po mojim precima Crnojevićevima, odnosno taj deo, koji je bio u vlasništvo imao Ivan Crnojević. Mi nismo na silu se islamizirali, nego odlukom Ivana Crnojevića - rekao je Mahmud Bušatlija.
Na pitanje kako su ljudi reagovali na promenu vere u njegovom slučaju Bušatlija je rekao da su reagovali normalno.
Mahmud Bušatlija nije imao problema sa okolinom zbog promene vere, čak su mnogi i pozitivno reagovali.
- Normalno. Vrlo pozitivno. A nisam ni razmišljao o tome. To je moje privatno opredeljenje. Nisam nikada čuo ni da u muslimanskom svetu neko nešto loše ima ni protiv Meše Selimovića - rekao je Bušatlija.
Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
