Vojvoda Živojin Mišić umro je 21. januara 1921. godine, a o njemu i njegovom vojevanju dosta se pričalo i pisalo.
Njegov strategijski poduhvat u Kolubarskoj bici da iz odstupanja i totalnog rasula vojske, pređe u ofanzivu i da daleko jačeg neprijatelja za svega nekoliko dana protera iz zemlje i danas se proučava u mnogim vojnim akademijama u svetu.
Međutim, ono što mnoge privlači u poslednje vreme jeste izveštaj koji se može pronaći na internetu a koji je, prema navodima, vojvoda Živojin Mišić napisao Kralju Aleksandru I Karađorđeviću, po povratku iz Splita, marta 1919. godine.
Mišić je, kao načelnik štaba srpske vrhovne komande, na Aleksandrov predlog, otišao u Hrvatsku kako bi razmotrio tamošnju političku situaciju. Tamo je, kako piše, razgovarao sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima i nakon par sedmica shvatio da "je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost".
Takođe se navodi da je, po povratku iz Splita, Mišić održao dvočasovni razgovor sa Aleksandrom, a tok tog sastanka je prepričao svom ratnom sekretaru i ađutantu Miloradu Pavloviću Krpi koji je sve zapisao. Te pronađene beleške, veruje se, govore o Mišićevoj političkoj mudrosti i dalekovidnosti.
BRATSTVO I JEDINSTVO JE OBMANA
Evo šta se tamo može pročitati...
Posle pokušaja Hrvatske da stvori svoju nezavisnu državu, regent Aleksandar je marta 1919. godine poslao Živojina Mišića da obiđe Zagreb, Karlovac, Gospić, Glinu, Sisak, Varaždin, Ogulin… i vidi kakvo je stvarno raspoloženje. Nakon razgovora sa oko dve hiljade ljudi iz svih slojeva (čuo je šta misle frankovci i narodnjaci, koalicionaši i radićevci, pa i politički neopredeljeni ljudi) slavni vojskovođa je odmah po povratku rekao regentu Aleksandru:
- Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš… stvar je propala… Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo.
Kad ga je Aleksandar zapitao šta misli, bez dvoumljenja mu je odgovorio:
- Ja sam s tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti: dati im njihovu državu.
“A granice”, brecnu se Aleksandar, “A gde su granice toj njihovoj državi i ko će ih povući?“
Mišić se malo nasmeja:
- Granice će tamo biti gde ih mi povučemo, a mi ćemo ih povući ne onde gde naše ambicije izbijaju na površinu nego onde gde istorija i etnografija kažu: "gde nam jezik i običaji, tradicije i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će to biti i pravo i Bogu drago“.
NEKA IM JE SA SREĆOM
Sad se Aleksandar nasmejao:
- To bi Italijani oberučke prihvatili. Mi bismo tada Hrvate prosto gurnuli u naručje Italijanima.
Vojvoda Mišić je poskočio:
- Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti…Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi… Ne zaboravite, visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati - rekao je na kraju vojvoda budućem kralju Jugoslavije.
To se može pročitati. Ali...
Tim urednika Fejsbuk stranice Istorija Srba tvrdi da je izveštaj zapravo falsifikat.
- Misija je stranice Istorija Srba je da naučno proverenim metodom osvetljavamo i na popularan način prezentujemo pojedine ličnosti i događaje iz prošlosti našeg naroda. Zato smo dužni da se u svom radu držimo istine i samo istine navode - na svojoj stranici i otkrivaju zašto tvrde da je Mišićev izveštaj falsifikat.
DOKAZI DA JE FALSIFIKAT
Svoje tvrdnje spakovali su u tri tačke:
1) VOJVODA MIŠIĆ NIKAD (OSIM JEDNOM VRLO KRATKO) NIJE BIO U HRVATSKOJ
- To je lako proverljivo jer postoje njegovi ratni i vojni dnevnici i knjige naredbi koji tačno pokazuju gde je Vojvoda bio i šta je radio od praktično početka Prvog svetskog rata do njegove smrti 20. januara 1921. godine. Bolje rečeno, vojvoda je samo jednom bio u Zagrebu i to 30. aprila 1919. godine u zagrebačkoj katedrali na projugoslovenskoj manifestaciji prenosa posmrtnih ostataka hrvatskih velikaša Petra Zrinskog i Frana Krste Frankopana koji su se borili protiv Habzburškog apsolutizma u 17. veku. U Zagrebu je tog 30. aprila boravio samo jedno popodne. U Splitu, međutim, nikada nije bio, iako se navodi da je izveštaj pisan nakon Mišićevog boravka u Splitu.
2) MIŠIĆ JE OD KRAJA PRVOG SVETSKOG RATA BIO U LOŠIM ODNOSIMA SA ALEKSANDROM
- Odnos vojvode Mišića i regenta Aleksandra početkom 1919. godine su bili veoma loši, tako ni teoretski nije moguće da je Aleksandar poslao Mišića u Split i Hrvatsku sa jednom takvom misijom. Usled takvih odnosa, Aleksandaru bi daleko bilo lakše da taj zadatak izvrši neko ko mu je lojalniji. Formalan kraj rata i demobilizaciju Vojvoda Mišić je dočekao na čelu vojske novonastale države, kao Načelnik glavnog generalštaba vojske i mornarice Kraljevine SHS. Iako lošeg zdravlja, vojvoda se prihvatio tog zadatka na kom se kratko zadržao. Regent Aleksandar ga je smenio nakon samo nekoliko meseci provedenih na toj funkciji.
3) MIŠIĆ JE IMAO VELIKE ZDRAVSTVENE PROBLEME
- Umro je za nepune tri godine nakon kraja rata. Usled slabog zdravlja, Mišić se nije rado odazivao na putovanja i izbegavao je dugačke boravke van Beograda, Prokuplja i Struganika. Teško je pretpostaviti da bi čovek sa izrazitim zdravstvenim problemima išao u misiju kakva mu se pripisuje. Izveštaj Milorada Pavlovića Krpe je pronađen u njegovim ličnim dokumentima i verovatno je napisan negde 30-tih godina u jeku političke borbe sa hrvatskim nacionalistima. Imajući u vidu izrazito negativno iskustvo Srba u zajedničkom životu sa Hrvatima, sasvim je razumljivo da pismo ovakve sadržine uživa ogromnu popularnost.
Nažalost, navode na kraju svog teksta urednici stranice Istorija Srba, u doba stvaranja jugoslovenske zajednice niko od srpskih političkih, verskih, vojnih i akademskih elita nije bio protiv stvaranja takve zajednice (osim političara Jaše Tomića), što uključuje i vojvodu Živojina Mišića.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
