NAJVEĆA AVIONSKA NESREĆA NA NEBU JUGOSLAVIJE: U sudaru dva aviona POGINULO 176 LJUDI a Srbija posle 45 godina tužena u Strazburu!
Društvo -
Do sudara je došlo 10. septembra 1976. godine u 10:14:41 na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, a u nesreći su poginul svi putnici i članovi posade oba aviona
Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba - bile su jedne od poslednjih reči koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom leta JP 550 jugoslovenskog operatora Inex Adria, koji će samo nekoliko sekundi kasnije udariti u avion Britiš Ervejza (British Airways) na letu BEA 476.
Do sudara je došlo 10. septembra 1976. godine u 10:14:41 na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, a u nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade oba aviona.
Ostaci jednog od avionafoto: Printscreen
Četrdeset pet godina kasnije, u septembru 2021, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatražio je od britanske avio kompanije Britiš Ervejz i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku koji se vodi za naknadu štete zbog ove nesreće.
Da se slučaj vodi pred sudom u Strazburu javnost je mogla saznati jedino iz dokumenta objavljenog na sajtu tog suda, 13. septembra, u kojem se navodi i decenijski tok pravnih postupaka koji se prethodno vodio pred srpskim sudovima.
Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije. Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. a koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete.
Suđenje
Više od milion evra
Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ - Savezne uprave za kontrolu letenja.
Olupina avionafoto: Printscreen
Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku.
Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje.
Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete... Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije.
Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na sudđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje, navodi Radio Slobodne Evrope.
Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obratio sudu u Strazburu.
Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije.
Nesreća je izazvala veliku pažnju javnosti u svetufoto: Printscreen
Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu. Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili.
Šta se dogodilo na nebu iznad Zagreba?
Deseti septembar 1976. Deset časova, četrnaest minuta. Na nebu iznad Zagreba je više aviona. Među njima su avion Britiš Ervejza na letu BEA 476 od Londona za Istanbul i avion jugoslovenskog operatera Inex Adria koji je na letu JP550 iz Splita prevozio mahom državljane tadašnje Zapadne Nemačke za Keln.
Kontrola letafoto: Printscreen
Osuđen za nesreću
Kontrolor leta radio tri dana smenu od po 12 sati
Kontrola vazdušnog saobraćaja u Zagrebu proglašena je odgovornom, a kontrolor Gradimir Tasić u postupku koji je vođen u Zagrebu osuđen je 1977. na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina, koja je nakon peticije njegovih kolega prepolovljena. Tasić je, naime, tri dana zaredom radio smenu u trajanju od 12 sati, zbog nedostatka osoblja!
Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ bili su učestali, jer mnoge zapadne avio-kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.
Vojska, milicija i vatrogasci na terenu posle stravične nesrećefoto: Printscreen
Kontrola leta: Koji je vaš sadašnji nivo leta?
JP550: 327.
Kontrola leta: .... E, zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.
JP550: Kojoj visini?
Kontrola leta: Na kojoj ste sada u penjanju, jer... E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno.
JP550: Ok. Ostajemo tačno 330.
Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se prema izveštaju o avionskoj nesreći, koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41.
Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz.
