Građani Srbije sada, u jeku rata u Ukrajini i sukoba oko najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje, kao i vesti o stavljanju vojnih nuklearnih snaga u pripravnost zabrinuli su sve u svetu, zabrinuto se pitaju u kakvom su stanju skloništa u našoj zemlji.
Mnogima su baš ona pružala sigurnost tokom NATO agresije 1999. godine, a sećanja na taj period su još uvek i te kako sveža.
Avram Izrael, načelnik Centra za obaveštavanje u vreme NATO bombardovanja, za Kurir je opisao kako je država 1999. godine evakuisala građane, koje vrste skloništa postoje i koliko vremena treba da se ona pripreme za prihvatanje stanovništva.
On kaže da država tada nije odreagovala adekvatno.
- Država je zakazala 1999. godine. Skloništa nisu bila spremna za prihvatanje ljudi, pa su počele neorganizovane evakuacije - ističe legendarni Avram Izrael čije su reči "pažnja, pažnja..." pre 23 godine bile znak da se sprema opasnost.
Ukazao je da postoje dva tipa skloništa - javna i individualna, i da je 24 časa za njihovu pripremu dovoljno vreme ako postoji dobra organizacija, što, ponavlja, nije bio slučaj za vreme NATO agresije.
- Tip skloništa određuje i vreme njegove pripreme za prihvatanje građana. U ovoj situaciji govorimo o atomskim skloništima koja su spremna na sve nivoe nuklearnih udara, čak i onih u našoj neposrednoj blizini, ali su najvažniji funkcionalni ventilacioni sistemi, odnosno filteri koji omogućavaju dotok čistog, nekontaminiranog vazduha, zatim suvi toaleti i, naravno, potrebne zalihe hrane i pića.
Inače, od ukupno 1.442 zvanična skrovišta, mnoga su zakupljena, a direktor Javnog preduzeća "Skloništa Srbije" ističe da građani ne treba da brinu kod koga su ključevi i da bi, ako situacija zahteva, sva bila u funkciji za najviše 24 sata.
Kurir.rs / M. Petrović
NE PROPUSTITE
