Iako se smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, kletva kneza Lazara je trajna, zavetna i univerzalna. Kletva je, kao verbalna osveta, upozorenje poznata u skoro svim narodima. U nekim običajima ima propratne rituale, ali uvek značaj kletve zavisi od onoga ko je izgovori. Jaka kletva je ako je izgovori neka važna i jaka ličnost.
U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića jedna je od navažnijih i najsnažnijih. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da učestvuju u Kosovskom boju, na Vidovdan, 1389. godine, zabeležena je u dve epske pesme Kosovskog ciklusa.
U pesmi Musić Stevan, kletva glasi ovako:
- Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, A ne došo na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo. Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kapo, dok mu je kolena!
Tačnije, tako je Musić Stevan preneo svojoj ljubi da je rekao Knez Lazar na večeri.
U pesmi "Kneževa večera", direktna kletva je kraća:
- Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu se odomaćio strah od Lazareve kletve i želja da se oslobodi posledica. Kada je nakon Drugog balkanskog rata srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke.
Na jednoj je pisalo: "Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!" Kneževa kletva iz pesme "Musić Stevan" je urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Doduše, izostavljen je drugi stih.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
