Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao.
Kad mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno s telom jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščasnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi u znanju da glava Božjeg čoveka ostane na beščasnom mestu, pa ju je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.
Ne znajući ništa o svemu tome, car Irod, kad je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplaši se i reče: “To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.”
Posle izvesnog vremena, neki vlastelin, poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.
Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao je duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On ju je celivao i zakopao na tom istom mestu.
Vera i običaji
Po Božjem promislu, ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija preneta u Carigrad.
Mnoga čudesna isceljenja dogodila su se od glave Jovana Krstitelja, a važno je i interesantno da, dok je bio živ, “Jovan ne učini nijedno znamenje, a njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć”.
Običaji nalažu da se svaki Krstovdan u godini posti zarad dobrog zdravlja porodice. Krstovdan je dan kad se ceo svet moli i poziva na pokajanje kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista.
Danas ne smete da radite nikakve teže poslove. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi, niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se!
“Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke svoje i izvrši naše spasenje!”
Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.
