OBOGATITE SE OD UZGOJA CVEĆA! Srbija idealna za proizvodnju ruža! EVO KOLIKA JE ZARADA NA 3 ARA! A koje cveće je još isplativije?

Potencijal u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja u Srbiji nije u dovoljnoj meri prepoznat i zbog toga je neophodno da se ovom sektoru pruži jača institucionalna podrška od strane naučno-istraživačke i poslovne zajednice, da bi postao profitabilnija proizvodna grana, kaže za Biznis.rs Danica Mićanović, naučni savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

- U tom smislu neophodno je uvesti i dodatne podsticaje države, jer sagledavajući postojeće površine na jednoj strani, demografsku sliku i ekonomski razvoj na drugoj, očekivanja su da će se potrebe za cvetnim i ukrasnim vrstama povećavati, što pruža mogućnost unapređenja ukupne proizvodnje cveća i ukrasnog bilja - navodi Mićanovićeva.

Prema podacima kojima raspolaže PKS, plantažna proizvodnja u Srbiji odvija se na oko 600 hektara, a najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća nalaze se u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, zapadno od Beograda, u oblasti Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremcice, Velike Drenove...

- Modernizacija proizvodnje, nabavka novih mašina i opreme, odnosno tehnička i tehnološka modernizacija, direktno bi uticala na povećanje obima proizvodnje i asortimana, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta i povećanja produktivnosti rada u ovoj visoko intenzivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Idealna mikroklima

Mićanović ukazuje da Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveca i ukrasnog bilja zbog povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što je potencijal za unapređenje ove privredne grane.

- Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta.

U Srbiji je najvažnija upravo proizvodnja ruža - svežih ruža, kalemljenih i nekalemljenih za sadnju. Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža vredan je 2,7 miliona evra, a uvoz 250.000 evra, iako je 2020. godine bio čak 2,1 milion evra, što znači da se drastično smanjio. Ruže uglavnom izvozimo za sadnju, a uvozimo sveže što je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ruža.

Najviše izvozimo u EU

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni cveća i drugog ukrasnog bilja, vrednost razmene u 2021. godini iznosila je 27,4 miliona evra (10,10 tona) od čega je vrednost izvoza bila 5,4 miliona (2,90 tone), a uvoza 22 miliona evra (7,20 tone).

Subvencije države

Što se tiče subvencija, u Privrednoj komori Srbije ističu da na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije od 2.000 dinara po hektaru, regres za đubrivo u iznosu od 2.000 dinara, i subvencije za gorivo u iznosu od 1.200 dinara po hektaru, to jest 5.200 dinara po hektaru ukupno.

Kako pokazuju podaci PKS, vrednost izvoza u 2021. godini je veća za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1,85 evra po kilogramu, dok je u 2020. godini bila 1,58 evra. Vrednost uvoza je veća za 44,9 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prosečna uvozna cena iznosila je 3,05 evra po kilogramu, a u 2020. godini je bila 2,28 evra.

- U toku 2021. godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU u vrednosti od 2,89 miliona evra, od čega najviše u Holandiju oko 1,5 miliona evra, Poljsku 308.000 evra, Hrvatsku 238.000 evra, Sloveniju 156.000, Litvaniju 140.000 i Bugarsku 112.000 evra. Najveće učešće u izvozu za 2021. godinu ima grupa živo cveće - 65 odsto (oko 3,5 miliona evra). Najznačajnija su bila tržišta Holandije sa 787.000 evra i Ruske Federacije sa 412.000 evra za ruže, kalemljene ili nekalemljene za sadnju - navodi Mićanović.

Šta najbolje prolazi

Na pitanje koliko novca je neophodno uložiti u samu proizvodnju, ona navodi da je za mali biznis, kada su u pitanju ruže, neophodno ulaganje od oko 6.000 evra.

- Za ruže na tri ara potrebno je 2.000 sadnica po 120 dinara, što je oko 2.000 evra. Pumpa košta oko 4.000 evra. U prvoj godini imamo oko 15.000 cvetova i oko 20 evrocenti po cvetu što je prihod od 3.000 evra, a već u drugoj 6.000 evra, s tim da se prihoduje narednih pet godina.

Znatno veća ulaganja su, navodi Danica Mićanović, neophodna su za gajenje božura. Po hektaru treba uložiti oko 55.000 evra - 28.000 evra za lukovice, 13.000 evra za zalivni sistem, setva košta 3.000 evra jer se radi ručno u jesen, đubrivo na godišnjem nivou košta 1.000 evra, a tu je i analiza zemljišta i nega ako je potrebna.

Profitabilni gerberi i kale

Veoma je isplativo uzgajati gerebere i kale, a kod njih je mana što se eksploatišu znatno kraće od božura i ruža. Gerberi se eksploatišu se tri godine, ali su zato prihodi 184.000 evra po hektaru. Kale se takođe eksploatišu tri godine a od njih se može zaraditi 46.000 evra po hektaru.

Svake godine se izdanci skidaju mašinski, a mašina košta 8.000 evra, dok je cena transporta 2.500 evra, prerade i pakovanja sedam centi po biljci, a po hektaru ima 100.000 biljaka.

- Ali prihoduje se narednih 10 godina i to 25.000 evra po hektaru. Nakon toga se reznice mogu prodati ili podici novi zasad na dva hektara, tako da je od toga povracćaj oko jedna trećina uloženog novca.

Kurir.rs/Biznis.rs