Treninzi su dobri, ali među rekreativcima ima osoba koje se leče od hipertenzije, imaju šećer, gojazni su ili pušači, vode neredovan život i to su sve faktori rizika za kardiovaskularne bolesti. Pre svakog započinjanja fizičke aktivnosti trebalo bi da se uradi adekvatan medicinski pregled i na osnovu toga proceni korist i rizik od samog sporta, kaže doktor Vladan Vukomanović.
"Period neadekvatnog uvođenja u sam trening bez obavljenog treninga je opasan i osoba se može naći u riziku", dodaje Vukomanović.
Prema njegovim rečima, vrhunski sportisti su posebna kategorija, gde u toku sezone imaju dodatne preglede i klupske lekare koji vode računa o njihovom zdravlju.
"Korišćenje alkohola i stimulativnih sredstava nisu dobri za srce i mogu predstavljati rizik za takmičare da im se dogodi iznenadna smrt na terenu. U protekle dve godine bio je period miokarditisa izazvan koronavirusom i on se vremenom smanjivao, zato što je došao blaži oblik omikron, tako da miokarditis nije više na prvom mestu iznenadne srčane smrti koje se dešavaju u vrhunskom sportu", objašnjava načelnik kardilogije KBC "Dr Dragiša Mišović".
Dodaje da je pandemija, koja traje više od dve godine, ostavila posledice i na kardiovaskularni sistem.
"U početku je korona tretirana kao respiratorna bolest, posle smo videli da je to bolest krvnih ugrušaka, a u kasnijem toku smo saznali i da preko 20 posto ljudi obolelih od korone imaju miokarditis. To su sve stanja koja mogu ostaviti ozbiljne posledice na kardiovaskularni sistem. Bolest krvnih ugrušaka tu je prisutna plućna trombo embolija, plućna hipertenzija i srčana slabost koja je, prema nekim studijama u koroni bila prisutna od 20 do 50 posto", objašnjava Vukomanović.
Naglašava da za srčanu slabost danas postoji savremena terapija koja se može optimizovati i dosta pomoći pacijentu.
"Pacijenti sa pogoršanjima i hroničnim stanjima dolaze na redovne kontrole koje se zakazuju prema težini kliničke slike na tri do šest meseci", poručuje dr Vladan Vukomanović.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
