Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5%.
Budući da komercijalne banke usklađuju svoje kamate sa kretanjem referentne kamatne stope NBS, građani mogu oćekivati da uskoro poskupe pre svega dinarski krediti.
- Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja - navedeno je u saopštenju centralne banke koju vodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Podseća se da je NBS i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike.
- Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou - ocenjuju iz NBS i dodaju da su istovremeno, povećane i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije - kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.
Uzroci inflacije
NBS navodi i koji su razlozi za rast inflacije.
- U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu - navode iz centralne banke.
NE PROPUSTITE
Ističu da je izvršni odbor prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike NBS.
Privredni rast
Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji, ali da privradni rast može biti ugrožen zbog ukrajinske krize.
- Zbog nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja krize u Ukrajini, a pre svega zone evra koja je naš najvažniji trgovinski partner, izraženiji su i rizici naniže po naš privredni rast u ovoj godini, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize - navedeno je u saopštenju.
Šta će biti sa cenama?
Izvršni odbor konstatuje da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8%, i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata. Istovremeno, bazna inflacija je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 4,4% međugodišnje, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
- Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilja - smatraju u NBS i dodaju da će opadajućoj putanji inflacije do kraja godine ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će NBS obezbeđivati i u narednom periodu, kao i preduzete monetarne i fiskalne mere.
U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih, zakljućuju iz NBS.
Kurir.rs
Bonus video:
NE PROPUSTITE
Bonus video:
