Oni koji imaju kredite u evrima u narednom periodu mogu da očekuju rast mesečnih rata zbog povećanja euribora, dok bi građani koji planiraju da se zaduže trebalo da računaju s tim da će uskoro kamate rasti čak i do tri odsto u odnosu na sadašnje, ocenjuju stručnjaci za Kurir.
Osim što su Evropska centralna banka (ECB) i američki FED počeli da ukidaju pakete "jeftinog novca" kojima su ublažavane posledice korona krize na privredu i građane, te najavili da će povećati kamatne stope za po pola procenta, situaciju dodatno otežava rat u Ukrajini. Od njegovog početka je euribor krenuo da raste, mada je ova kamata po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu u uzlaznom trendu od početka godine. Ovo će uticati na svetsku ekonomiju, a u Srbiji će to osetiti posebno oni koji su pod kreditom u evrima, to jest vezanim za euribor, kakva je velika većina stambenih zajmova.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da su mere monetarne politike ispucane u vreme "kovid histerije" te da potencijala za novo ublažavanje nema jer je inflacija "nezabeleženo visoka u ovom veku".
- Moraće da se zategne monetarna politika (povećanje eskontne kamatne stope prevashodno i limitiranje kupovine državnih hartija od vrednosti od strane centralnih banaka) jer inflacija postaje prilično veliki problem. Ne utiče na sve ovo rat sam po sebi, ali je došao u lošem trenutku. Da nije bilo korone, sada bismo mogli olabaviti monetarnu politiku, ali ćemo sad morati suprotno. Izbor je između velike štete, dvocifrene inflacije i malo manje štete u vidu pada ili minimalnog rast BDP - kaže on i navodi da bi inflacijom bili ugroženi svi građani Srbije, a rastom kamata samo dužnici.
Na pitanje koliko bi kreditne kamate mogle da porastu, Stevanović kaže:
- Neće se preterivati s rastom, ići će od dva do tri procentna poena. Odnosi se na sve valute. Inflaciju su pogurali FED i ECB, mi smo se samo prilagodili da dinar ne ojača u odnosi na evro i američki dolar - rekao je on.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević takođe smatra da nas čeka rast kamata.
- To se radi postepeno, krene se na nekoliko desetih delova procenta, pa to dalje diktiraju monetarne vlasti, i naša Narodna banka, koja potom podešava primarnu kamatu. Ipak, mislim da je podizanje kamata na kredite manje zlo od inflacije. Rat u Ukrajini je novi vetar u inflacionoj spirali i u Americi i Evropi. Poželjna mera je da se ona zaustavi na jednocifrenom nivou kako bi se očuvala štednja - rekao je on za Kurir i dodao da bi Srbija bila ekstremno pogođena inflacijom u evrozoni jer to direktno utiče na našu ekonomsku stabilnost.
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
