Problemi sa štitnom žlezdom u trudnoći lako se daju detektovati i rešiti tako da ni majka ni beba nisu ugrožene, ali je važno da se to učini na vreme, na samom početku, a još bolje pre trudnoće. Ne bude li tako, tiroidna žlezda čak može biti fatalna i za ženu i za plod.
Ginekolog dr Ivana Anđić iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine ističe da štitna žlezda ima važnu ulogu u ukupnom funkcionisanju organizma, a posebno u razvoju brojnih tkiva i organa tokom intrauterinog razvoja ploda i neposredno nakon rođenja deteta.
- Već vizuelizacijom i palpacijom (napipavanjem) možemo da primetimo postoji li neki problem s njenom veličinom i funkcijom. Zato je ključna stvar da na prvom pregledu pacijentkinje procenjujemo funkciju njene štitne žlezde palpacijom vrata uz gutanje. Ukoliko se na njoj nađe i minimalan nodus (čvor), pacijentkinju upućujemo na kontrolu vrednosti hormona štitne žlezde, eventualno ultrazvuk i konsultaciju sa endokrinologom - kaže dr Anđić.
Problem može da bude povećana ili smanjena funkcija štitne žlezde.
- Hipertireoidizam, tj. povećana funkcija štitne žlezde stanje je kod kog ona stvara povećanu količinu hormona, usled čega se metabolizam ozbiljno povećava, a samim tim i ubrzava, pa imamo ubrzan rad srca, povećan krvi pritisak, pojačano znojenje, gubitak telesne mase, izgled izašlih očnih jabučica, tremor (podrhtavanje), nervozu. Ovaj poremećaj sreće se kod 0,2 do dva odsto trudnica, a najčešći oblik hipertireoidizma je Bazedovljeva bolest ili tzv. difuzna toksična struma - navodi dr Anđić.
Nasuprot tome, hipotireoidizam, tj. smanjena funkcija štitne žlezde, javlja se kod 1,4 odsto odraslih žena, a glavni uzrok je Hašimotov tireoiditis. On dovodi do smanjena metabolizma, pa se javljaju nizak pritisak, bezvoljnost, pad životne energije, gojaznost, usporen rad srca, opadanje kose, suva koža.
- Veliki broj simptoma i hipotireoidizma i hipertireoidizma mogu da se jave kao normalni znaci trudnoće. Zato često može da se previdi poremećaj štitne žlezde, pa treba biti vrlo oprezan. Usled poremećaja mogu nastati, između ostalog, gestacijski dijabetes, preeklampsija (povišen pritisak u trudnoći, što može biti i fatalno), spontani pobačaj, smrt fetusa, ali i poremećaj u razvoju centralnog nervnog sistema kod deteta - ističe dr Anđić.
Funkcija štitne žlezde, dodaje doktorka, vrlo jednostavno se procenjuje određivanjem T3 i T4 hormona u krvi, odnosno tiroksina i trijodotironina, kao dva najvažnija hormona štitne žlezde. A kako se zbog određenih hromonskih aktivnosti u trudnoći vrednosti ovih hormona menjaju, procena funkcije štitne žlezde obavlja se i na osnovu TSH i FT4 hormona.
- U prvom trimestru trudnoće kontrole se obavljaju na tri-četiri nedelje, a u drugom na šest do osam jer se u drugom trimestru uključuje štitna žlezda ploda, koja preuzima određen deo funkcije i vrednost hormona tiroidne žlezde kod bebe je stabilnija i manje zavisna od hormona štitne žlezde majke - objašnjava dr Anđić i dodaje:
- Uz adekvatnu terapiju, trudnica koja ima problem sa funkcijom štitne žlezde ne spada u grupu visokorizičnih trudnoća, već samo u grupu pacijentkinja koje uz redovne i standardne kontrole moraju da kontrolišu i funkciju štitne žlezde kako bi se sprečile posledice na plod. Terapija majke su antitiroidni lekovi, čije doze se smanjuju u drugoj polovini trudnoće, pa uglavom očekujemo pogoršanje toka bolesti nakon porođaja. A što je najvažnije, tiroksin, kao terapija, ne prolazi placentnu membranu, tako da lečenjem majke apsolutno obezbeđujemo fetus.
Porođaj se odvija prema akušerskoj proceni i mogućim komplikacijama, a nije vezan za samu funkciju štitne žlezde.
- Ako imamo kontrolisanu situaciju, pacijentkinju puštamo na vaginalni porođaj. Ne savetuje se dojenje s hipertireoidizom - navodi dr Anđić.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
