Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.
Činom stradanja na krstu, kada bezgrešni Hristos prima na sebe grehe celog ljudskog roda, a potom i činom vaskrsenja, kada pobeđuje smrt koja je posledica greha, uz istovremeno obećanje vaskrsenja svim ljudima, on dokazuje i pokazuje da je Mesija i Pomazanik – spasilac svih ljudi. Bez Vaskrsa hrišćansko verovanje ne bi imalo nikavog smisla. Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, dobra nad zlom.
Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje – smrt. Iako ne pada na isti datum, uvek je u nedelju, pa se slavi u razmaku od 35 dana. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i na pogrebima te nedelje.
Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.
Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata. Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…
Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari. Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba – kasno da se ustaje i kasno leže… Verovalo se, naime, da to donosi "zastoj u napretku". Dakle, ako neko još spava ili planira večeras da ostane dugo u izlasku, ipak neka razmisli o ovom narodnom verovanju...kada se probudi.
Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja. Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila. U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu “komku” nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
bonus video:
