ŽIVOT JE ČUDO! Kada je ceo svet zahvatio pakao korone, Kaći i Vladici se osmehula sreća: DOBILI SU POSAO, VENČALI SE I ČEKAJU BEBU

Za dve godine Kaća (24) i Vladica (26) prošli su sve i svašta, nagledali se muke i patnje, bili i blizu odustajanja, ali sad su presrećni - upravo se se venčali i čekaju svoje prvo dete. A svemu tome put je utrla ni manje ni više nego - korona!

Karte su se ovom mladom paru iz Niša - koji je zajedno još od srednje škole, ali im s poslom nikako ljudski nije išlo - otvorile kada je ceo svet zadesila pošast. Početkom aprila 2020. prijavljuju se za posao u Kliničkom centru u Nišu, u vreme kad je krenuo korona pakao, a malo ko je išta znao o novoj, opakoj bolesti.

Planiranje porodice

- Sto puta sam htela da odustanem. Najpre, klaustrofobična sam i nije mi bilo dobro svaki put kad je trebalo da uđem u skafander. A onda, ti monitori, pištanje, svakodnevno umiranje... Sad ti je pacijent tu, svestan, a za sat ga pakujem u džak. Odem kući, ni sa kim ne pričam, noću u snu čujem monitore... Nisam mogla više... Ali Vladica je sve vreme bio uz mene i to mi je bila slamka spasa. Na poslu su nam izašli u susret, pa smo uvek radili zajedno u smeni. I kad krenem da tonem, on mi ne da... - kaže nam Katarina Kaća, od subote gospođa Marinković.

Sa svega 24 godine ona kaže da je ostvarila svoje snove, baš u pravo vreme. - Imam posao za stalno, kao i moj muž, na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš. Siguran i stabilan posao nam je omogućio da razmišljamo i o porodici i evo nas u petom mesecu trudnoće i s burmama na rukama. Da kucnem u drvo, da ne ureknem, ali nama je korona stvarno dobro donela. Ko zna koliko bismo kuburili s poslom da se nismo javili da radimo u crvenoj zoni. A time bi i sve ostalo bilo na čekanju - veli Kaća, koja je lane, u jeku pandemije, završila visoku školu za medicinske sestre na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Sve su stizali

Iz crvene zone pravac na ispit

Uporedo s radom u kovidu, Kaća je usavršavala i svoje obrazovanje.

- I tu mi je Vladica bio neizmerna podrška. Znali smo da radimo celu noć, do osam ujutru u kovid bolnici u Kruševcu, izađemo iz crvene zone, sednemo odmah u auto i pravac Niš - na moj ispit. I evo, sve se lepo završilo - sa osmehom će Kaća.

Svadba

A sve je mogla da postigne jer je imala bezrezervnu podršku svog dragog.

- Život do kovida nam je bio lagan, zabavljali smo se i gledali kako da nađemo bolji posao, posebno ja jer nikako nisam mogao da se zaposlim u struci. A kad je krenula korona i kad smo rešili da se okušamo u crvenoj zoni, najteže mi je bilo da gledam nju kako se bori i pati. Nije lako suočiti se sa svim time. Ali uspeli smo. I evo, sada smo porodica, a s nestrpljenjem čekamo oktobar kada će nas biti troje - veli medicinski tehničar Vladica.

Pol bebe još ne znaju, a pa ni oko imena ne mogu da se slože.

- Beba nikako lepo da se okrene kad radimo ultrazvuk, a ja sam ubeđena da je devojčica, dok Vladica misli da je dečak. I eto, "svađamo" se oko toga - smeje se Kaća, koja je u februaru, čim je saznala da će postati mama, otišla na bolovanje.

Već tada oboje su opet bili u Nišu, gde su se vratili iz kovid bolnice u Kruševcu, u kojoj su radili šest meseci, dok se neki novi klinci nisu uhodali. Kaća sada uživa kod kuće, a Vladica, konačno, radi posao u zelenoj zoni.

Korona je ozbiljno popustila pa se Klinika za anesteziju bavi svojim izvornim poslom. Ali i proslavlja. Bezmalo 50 medicinara iz ove klinike, ali i iz kruševačke kovid bolnice, na radost Kaće i Vladice, koji ne kriju zadovoljstvo što su ih kolege ispoštovale, bilo je na Veliku subotu na svadbi u Nišu...

Glavna sestra

Slede svoje snove

Gordana Dragošev, glavna sestra Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš, a ujedno i kovid bolnice u Kruševcu, pod čijom palicom su kraj respiratora stasavali i kalili se Kaća i Vladica, bila je jedna od najveselijih na svadbi.

- Sa ovom mojom decom na klinici i u kovid bolnici, a dosta ih je prvi ili prvi ozbiljan posao dobilo baš kod nas u kovidu, prošla sam svašta. Teško je bilo i nama starijima, koji smo godine rada proveli s najtežim pacijentima, da se naviknemo na toliko patnje i umiranja, a zamislite kao je njima od dvadesetak godina. Srećna sam kad vidim da izrastaju u vrsne profesionalce, posvećene poslu i odane kolegama i kolektivu, a posebna radost je kad znam da, zahvaljujući tome, slede i svoje snove - veli Gordana.

Kurir.rs/J. S.Spasić