Ukupna šteta u državnim šumama Srbije u 2021. godini, iskazane po zapremini drveta, iznose 197.774 metara kubnih, od čega na štetu nastalu od čoveka otpada oko 19.000 kubika (oko 800 hektara), saopštio je Republički zavod za statistiku.
NE PROPUSTITE
U izveštaju o šteti u šumama za prošlu godinu precizira se da je u državnim šumama bespravno posečeno 19.205 kubika drva, i to najviše ogrevnog lišćara - 11.722 kubika.
Šumokradice su, po svemu sudeći, najaktivnije u regionu južne i istočne Srbije, gde je bespravno posečeno 14.380 kubika, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije nelegalno oboren 3.961 kubik drveta.
Statistički izveštaj ne otkriva krivce za ovo pustošenje državnog šumskog fonda, zbog koga štetu trpi kako budžet, tako i ekologija zemlje. Ipak, za šumokradice Zakon o šumama, ali i Krivični zakonik predviđaju stroge kazne. Tako su, prema zakonu, za pustošenje šuma ili šumsku krađu zaprećene novčana i kazna zatvora od jedne do tri godine, u zavisnosti od količine oborenog drveta.
Prema Zakonu o šumama, međutim, kazne za bespravnu seču šume su od 10.000 do 3.000.000 dinara, u zavisnosti od toga da li šumu seče fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.
Milan Prostran, agroanalitičar, smatra ovu informaciju poraznom s obzirom na to da su šume, kako kaže, pluća i bogatstvo naše zemlje. Ipak, ističe da je strah naroda od produbljivanja svetske krize i neizvesnosti pred narednu zimu očito bio signal za šumokradice da mogu da zarade dobro prodajući nešto što nije njihovo.
- Izreka kaže da je strah od zime gori od straha od gladi. Zbog tog straha, ali i energetske krize koja potresa ceo svet, ima i biće mnogo kriminala u ovoj sferi, a pod tim podrazumevamo krađu drva, preprodaju, prodavanje. Neka stovarišta kraj kojih sam prošao su prazna, ljudi kupuju drva iako su poskupela, pa šumokradice vešto koriste ovu situaciju.
Činjenica je da postoji naša domaća šumarska mafija, koja noću seče, a danju prodaje, ali je bitno da se ovakva eksploatacija prati i da sadimo što više drveća da bismo nadoknadili taj gubitak - rekao je on i dodao da za svako posečeno drvo treba da se posadi najmanje jedno drvo, ili najbolje odnos 10 novih stabala za jedno posečeno drvo.
Inače, državna statistika otkriva da srpskim šumama veću štetu od bespravne seče pričinjavaju elementarne nepogode, požari, insekti i biljne bolesti. Tako su vetar, kiša, grad i sneg oštetili 120.000 kubika drveta, što iznosi oko 61% od ukupne štete nastale u državnim šumama.
U 2021. evidentirana su 34 požara u državnim šumama, pri čemu je oštećena zapremina drveta od 3.360 m3. Oštećena zapremina drveta u šumama na koje postoji pravo svojine iznosi 6.739 m3.
Štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2021. iznose oko 45.000 m3, dok su insekti oštetili 10.288 kubika državnog drveća.
Kurir.rs / S. Đ. - S. T.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
