Najčešći mentalni poremećaj danas je depresija, a na panel diskusiji na GLOBSEC forumu 2022. rečeno je da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da ona pogađa više od 40 miliona osoba u Evropskoj uniji, što čini 4,3 odsto Evropljana.
Deset timova stručnjaka i istraživača iz centralne i istočne Evrope i Baltika analiziralo je brigu i lečenje depresije u svojim zemljama, a rezultati pomenutog istraživanja sprovedeni su u Srbiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji.
Kako se navodi, s obzirom na psihološke efekte pandemije korone, globalna rasprostranjenost anksioznosti i depresije porasla je za ogromnih 25 odsto samo u prvoj godini pandemije, a vrlo je verovatno da je ova brojka sada još veća! Kontekst pandemije učinio je temu depresije relevantnijom nego ikada, a doktori i akademici širom sveta nazvali su je tihom pandemijom.
O depresiji i problemima koje nam je donela pandemija, ali i broju Srba koji boluje od nje, razgovarali smo sa prof. dr Igorom Pantićem, specijalistom psihijatrije, vanrednim profesorom na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženim profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu.
Kako prepoznati depresiju?
Sa aspekta psihijatrije, kako on kaže, depresija je mentalni poremećaj koji spada u takozvanu grupu poremećaja raspoloženja čiji su glavni simptomi gubitak energije, gubitak interesovanja, nesanica, gubitak apetita, smanjeno samopouzdanje, prekomerni osećaj krivice, iritabilnost i nedostatak koncentracije.
- Laici obično depresiju zamišljaju kao tugu i nemir koji su uzrokovani stresom, ali psihijatrima je ponekad kao simptom mnogo važniji gubitak energije, odnosno bezvoljnost, koja može biti izražena do te mere da osoba potpuno zapostavi svoje poslovne, porodične i druge obaveze. Takođe, nisu sve depresije iste, i spoljni stres ne mora uvek biti prisutan. Depresivne epizode obično traju nekoliko nedelja ili meseci (najmanje dve nedelje je često neophodno za dijagnozu), a u pojedinim slučajevima poprimaju hronični tok. Osoba koja ima hroničnu blagu ili umerenu depresiju, danas često poznatu pod imenom "perzistentni depresivni poremećaj", koja traje godinama, ponekad može ostati neprepoznata od strane zdravstvenog sistema sve dok se ne zakomplikuje u pogledu kliničke slike - rekao je on i izneo frapantne podatke!
Prevencija je ključ
Kako se boriti protiv depresije
Prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, kaže da borba protiv depresije ne bi trebalo da bude samo zadatak psihijatara već i celokupnog društva. - Trebalo bi stvoriti takav sistem u kome postoji ekonomska i druga izvesnost, odnosno pojedinac ne bi trebalo konstantno da bude izložen pritisku i brizi u smislu da li će već sutra ostati bez posla i egzistencije. Takođe, moramo raditi na stvaranju sistema vrednosti u kome će na ceni biti poštenje, pristojnost, empatija i praštanje.
Alarmantni podaci
- Prema nekim podacima, u Srbiji oko pet odsto stanovništva pati od depresije, a svake godine u našoj zemlji samoubistvo izvrši između 1.000 i 1.500 ljudi, od kojih je znatan broj mladih. Iako je poslednjih godina uloženo mnogo napora u cilju prevencije mentalnih poremećaja, stopa samoubistava je i dalje veoma velika. Depresija takođe predstavlja veliko ekonomsko opterećenja kako za pojedinca, tako i za društvo u celini. Ovaj poremećaj onesposobljava čoveka, smanjuje njegovu produktivnost na poslu, kao i funkcionisanje u okviru porodice, koja takođe trpi veliku štetu i troškove.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Suzana Trajković
Bonus video:
