Irena C. (47) pre dve godine otišla je na nogama na operaciju trećeg vratnog pršljena, a iz bolnice izašla tek posle šest meseci kao nepokretni invalid. Sad se već godinu dana sudi s jednom beogradskom klinikom zbog greške lekara, koju oni ne priznaju. Čak je u odbrani napisano da Irena nije mogla da hoda kad je došla u bolnicu, a istina je, kako sama tvrdi, da je trečeći uz stepenice ušla u sobu, iz koje su je samo dva dana posle toga u šetnju izvodili u kolicima. Svojom jakom voljom povratila je donekle pokrete, ali život kao što je imala pre operacije nije i neće.
Iskustvo o lekarskoj grešci koja joj je, kako kaže, uništila život odlučila je da podeli za Kurir nakon teksta koji smo objavili - da su svi lekari osigurani od svoje greške do milion dinara, te da ako vas nesavesno ili nestručno leče pa ostanete invalid, greške plaćaju drugi, jer ih je Lekarska komora Srbije (LKS) osigurala od profesionalne odgovornosti!
Konstantni bol
- Nisam bila svesna, niti me je lekar uputio da postoji bilo koji procenat, i onaj najmanji, da može da se desi da ostanem nepokretna. Da mi je rečeno, bar bih razmislila, dvoumila se, ali nisu. Čak su mi rekli da je to rutinska operacija, da ću posle tri dana od operacije izaći kući. Trčeći sam došla u bolnicu, a izašla sam tek posle šest meseci, i to u invalidskim kolicima - priča za Kurir Irena, koja zbog sudskog procesa koji je u toku nije želela da objavimo naziv klinike i ime lekara koje je tužila. Ali nastavlja ispovest:
- Na operaciju sam se odlučila kako bih poboljšala svoj život, kako bih se oslobodila konstantnog bola, ali i zbog posla. Nisam mogla da radim, da budem poslastičar, ukrašavam torte, mutim filove, mesim od bolova, a tom platom sam doprinosila porodici.
Irena dalje drhtavim glasom, ali odlučno, opisuje svu jezu nakon saznanja da više ne može da se pomera.
- Jezivo je. Nikome ne bih to poželela. Otišla sam spokojna na operaciju, a kad sam se probudila, nisam mogla da se pomerim. Nisam paničila, mislila sam da tako treba posle anestezije. Ali kako satima nisam mogla da se pomerim, ni prst, nisam osećala ni ruke ni noge, mislila sam da umirem. Zvala sam da mi dovedu decu, da ih vidim poslednji put, da se oprostim s njima. Taj osećaj, da ostajete nepokretni, da ne osećate ni da li vam se piški ili ne, da želite da zagrlite, a ne možete, to je strašno.
Ne odustaje
Borba za pravdu na sudu
Irena navodi da je već svedočila na sudu po tužbi koju je podnela protiv bolnice za lekarsku grešku, iako joj je bilo mučno ponovno prisećanje:
- Umesto da moj život posle te operacije krene nabolje, sve mi se raspalo. Jedna nepažnja, pad koncentracije ili nemarnost, ne znam, ne ulazim u to, pokrenuli su toliko nesreće i sudbina. Nisam pogođena samo ja, moja deca, roditelji, sestra, retki prijatelji koji me nisu napustili, svi su patili sa mnom. A sad me čeka i borba za pravdu na sudu.
Uči da hoda i drži kašiku
Kako nam je Irena ispričala, jedino što joj je tada doktor rekao jeste da ne zna šta se desilo i da je operacija dobro prošla. Stalno ju je obilazio, ali nikad joj nije rekao da je on načinio grešku.
- U bolnici sam ostala mesec dana, nisu znali šta će sa mnom. Odlučila sam da živim, odlučila sam da ustanem, da budem sinu na maturi... Premestili su me u Sokobanju i tu sam vežbala. Pet meseci sam učila da hodam, držim kašiku u rukama, da sama perem zube... Sad sam penzioner-invalid s penzijom od 15.000, samohrana majka, jer me je muž ostavio, a desna strana je ostala poluparalizovana. I da, na skenerima posle operacije i ja, kao laik, vidim da je nerv presečen. I jedan specijalista hirurg mi je to potvrdio, ali ne želi javno protiv kolega lekara - ističe naša sagovornica.
Lažni izveštaj
Irena se sada sudi s bolnicom zbog lekarske greške, zbog duševnog bola i patnje koju su preživeli i ona i njena deca odlučila se na hrabar korak i krenula u još jednu bitku. Znala je da suđenje neće biti lako, ali kad je čula da su u izveštaju napisali da nije mogla da hoda pred operaciju, bila je poražena i postala svesna da je čeka velika borba.
- Najviše me je povredilo i zabolelo kad sam pročitala da sam došla nepokretna u bolnicu pred operaciju. Naravno da to nije tačno, mene su boleli rame i ruka, a ne noge i kičma. Svedočila sam, bilo je mučno ponovno prisećanje na trenutke posle operacije - navodi ona.
Kurir.rs/Danijela Vujsić
NE PROPUSTITE
