Leto 2021. godine obeležili su ekstremni vremenski uslovi - suša i požari u južnoj Evropi, Rusiji, Americi, velike poplave u Aziji, a sve veći strah postoji da će se to i ponoviti i ove godine. Naime, tokom proteklih dana, u Evropi su zabeležene temperature veće od 40 stepeni Celzijusa u mnogim gradovima, što je prouzrokovalo šumski požare, dok su Indiju i Bangladeš zahvatile stravične poplave.
U Španiji, koja je doživela najtopliji maj od početka ovog veka, predviđa se da će temperature ovog vikenda ići i do 43 stepena, objavila je meteorološka služba Aemet. U Kataloniji je bilo šumskih požara, a bore se i sa jednim koji bi mogao da obuhvati 20.000 hektara površine.
U španskom regionu Sijera de la Kulebra u šumskim požarima izgorelo je skoro 9.000 hektara zemljišta, a oko 200 ljudi evakuisano je iz svojih kuća. Vlasti ističu da je više od 3.000 ljudi evakuisano iz zabavnog parka "Puj de Fu" u centralnom delu Španije zbog obližnjeg šumskog požara.
Iz osam sela na severozapadu zemlje evakuisano je 650 ljudi, a gradonačelnik grada Ljadursa Danijel Rovira, opisao je požar kao "brutalan" kada je gorelo oko 2.000 hektara i upozorio da bi vatrena stihija mogla da se proširi na 50.000 hektara ukoliko se ne stavi pod kontrolu.
Presušila reka u Italiji
Situacija u Italiji je takođe zabrinjavajuća. Nivoi vode su toliko niski u nekim oblastima italijanske reke Po da meštani mogu da šetaju peščanim koritom reke, a olupine ratnih brodova su počele da izranjaju na površinu.
U Francuskoj uvedene mere
Francuska Meteorološka služba podseća da su juče oboreni temperaturni rekordi za jun u 11 oblasti, a da bi danas temperatura mogla dostići i 42 stepena Celzijusa.
U ovoj zemlji zbog vrelog talasa, zabranjeni su svi javni događaji na otvorenom, a velika okupljanja su otkazana na području departmana Žironde o oko grada Bordoa.
Požari na Hvaru i Braču
Na ostrvu Brač jutros je izbio požar, na brdu iznad Pučišća, u blizini kuća, ali stambeni objekti trenutno nisu ugroženi, navedeno je iz Vatrogasnog operativnog centra Brač.
- Na gašenju požara trenutno je angažovano 57 vatrogasaca sa 17 vatrogasnih vozila, a zatražili smo i pomoć kanadera - rekao je Hini direktor centra Jakov Zlatar.
Zasad nema podataka koliku je površinu zahvatio požar jer se vatra i dalje širi. Požar je buknuo oko 11 časova na brdu iznad Pučišća i mobilisane su vatrogasne snage sa celog ostrva. Požar gori u blizini kuća, ali Zlatar navodi da stambeni objekti trenutno nisu ugroženi. U Pučišćima je nestalo struje.
U naselju Pitve na području Opštine Jelsa na Hvaru danas oko podneva buknuo je požar, a bura rasplamsava vatrenu stihiju koja se širi, navedeno je iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva (DVD) Jelsa. Požar je izbio oko sat vremena nakon što se pojavio na Braču.
- Trenutno je dužina požarom zahvaćene površine oko 500 metara, a širina i do 30 metara - rekao je Hini šef DVD-a Jelsa Roman Radonić.
Vatru prema njegovim rečima, širi lagana bura, ali stambeni objekti i kuće nisu ugroženi. Požar gasi 30 vatrogasaca sa devet vatrogasnih vozila, a u pomoć im je priskočio i kanader.
Poplave u Indiji i Bangladešu
Najmanje 18 osoba je poginulo u poplavama koje su zahvatile severoistočnu Indiju i Bangladeš, ostavljajući milione kuća pod vodom, saopštile su danas vlasti, prenosi AP.
U indijskoj saveznoj državi Asam, najmanje devet ljudi je poginulo u poplavama, a još dva miliona je ostalo bez svojih domova, saopštila je državna Agencija za upravljanje katastrofama.
Bramaputra, jedna od najvećih azijskih reka, probila je svoje zemljane nasipe i poplavila preko 3.000 sela i obradivih površina u 28 od 33 okruga Asama.
Kako se navodi, u Bangladešu, čiji su okruzi u blizini granice sa Indijom najteže pogođeni, od posledica udara groma u petak život je izgubilo devet osoba.
Nivoi vode svih većih reka su u porastu, prema podacima Centra za prognozu i upozoravanje na poplave u Daki, glavnom gradu Bangladeša, koji ima oko 130 reka.
Obe zemlje su zatražile od vojske da pomogne u borbi sa jakim poplavama, koje bi mogle da se pogoršaju jer se očekuje nastavak padavina tokom vikenda, navodi AP.
Inače, zabrinjavajuće klimatske promene uzrokuju porast globalnih temperatura, a gasovi staklene bašte, poput ugljen-dioksida, koji se ispuštaju u Zemljinu atmosferu u velikim količinama, zadržavaju sunčevu toplotu, izazivajući globalno zagrevanje. To je na kraju dovelo do ekstremnijih vremenskih uslova, uključujući ove rekordno visoke temperature širom sveta.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
