Gotovo svakodnevno na radnom mestu, ulici ili u prevozu možemo da čujemo da se neko žali da je preumoran. Međutm, većina ljudi zapostavlja činjenicu da nije reč o običnom umoru, već o sindromu hroničnog umora.
Naime, sindrom hroničnog umora prepoznaje i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pod šifrom G93.3. Kardiolog i šef neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa" dr Branislav Milovanović je gostujući u "Uranku" na K1 televiziji objasnio d aje najveća zabluda reći "Umoran sam", a da doktori greše i kada kažu "I ja sam umoran, odmori se, biće ti bolje".
- To je ozbiljna bolest, ima šifru od 1969. godine i smatra se, to je sada završni stav naučnika, kao da imate onkološku bolest ili HIV. Čak su tegobe i izraženije, u tome je problem, to nije običan umor, to je vrlo teška bolest - kaže dr Milovanović i dodaje da se o ovoj bolesti sada toliko priča zato što je epidemija kovida "osvetlila" čitavu tu priču:
NE PROPUSTITE
- Prema najnovijim podacima Evropske unije od 10 do 30 odsto pacijenata koji imaju postkovid sindrom, ulaze u ovo stanje. Pre dve nedelje je bio okrugli sto EU i udruženje pacijenata i eksperata EU vezano za Balkan, ono što je vrlo važno, prema podacima EU u Srbiji trenutno ima 30.000 pacijenata sa sindromom hroničnog umora. Oni nisu registrovani, u tome je poenta, što mora sistemski da se pristupi tom problemu. A ako računate, ako od 10 do 30 odsto pacijenata sa postkovidom ulazi u to stanje, vi imate još 30.000 znači, vi imate 60.000 pacijenata koji imaju veliki problem.
Prema njegovim rečima sindrom hroničnog umora se prepoznaje po tome što se stanje ne popravlja ni kada odete na godišnji odmor, ispavate se i odmorite.
- Prvo, umor koji traje duže od šest meseci je prvi kriterijum, a sad je po najnovijoj preporuci Engleskog udruženja lekara smanjeno na tri meseca, a kod dece, recimo, samo mesec i po dana. Zatim, imate pad energije posle fizičkog napora. Izložite se fizičkom naporu i odjednom vidite posle dan imate pad sistema, da ne možete da funkcionišete i morate da se odmorite.
Zatim, poremećaj spavanja, primećujete u početku da dosta spavate, da ste pospani, a drugi kasnije imaju problem jer se bude u toku noći. Vrlo važni kriterijumi su kognitivni poremećaji – imate problem sa pamćenjem, koncentracijom, magla u glavi. Imate ortostatske poremećaje, tu ili gubite svest ili imate lupanje srca kada ustanete, nestabilnost kada ustanete, zujanje u ušima, vrtoglavice, konstantno. To je pet glavnih kriterijuma, ali imate bolove u mišićima i zglobovima, imate ispade u svim sistemima, to je multisistemska bolest, bukvalno su svi sistemi zahvaćeni - objasnio je dr Milovanović.
NE PROPUSTITE
On navodi i da je jedina metodologija koja dokazuje bolest testiranje autonomnog nervnog sistema.
- To je mreža koja upravlja radom svih organa, ali tu je problem što ima mali broj centara u svetu i mali broj lekara koji se time bave. Sistem lečenja je umetnost jer mora prvo da se nađe uzrok, ono što je karakteristično kod ovih pacijenata u organizmu imate i deficit svih vitamina i minerala, što je dokazano. Morate da idete sa suplementacijom, sa antiinfektivnom terapijom, antivirusnom, antibakterijskom, da možete ako otkrijete uzrok da dajete antibiotike, antivirotike, sve što može da podigne imunitet i popravi stanje.
Zatim možete da dajete i aminokiseline, peptide, oni deluju povoljno na lečenje, a glavno je lečenje mitohondrija, to su ćelije koje proizvode energiju. Enzim Q-10 je jedan od glavnih lekova koji se koristi da poboljša produkciju energije u mitohondrijama - rekao je dr Milovanović i dodao:
- Kod nekih pacijenata koji imaju sindrom hroničnog umora javljaju se i psihološki efekti. Kod 80 odsto pacijenata se pojave anksioznost, depresija, strahovi, fobije koje ranije nisu imali, a ima pacijenata koji su to imali, pa se stanje pogoršalo. Reč je o vrlo ozbiljnoj bolesti koja u 25 odsto slučajeva dovodi do totalnog invaliditeta, kod mladih ljudi koji leže i ne mogu da ustanu iz kreveta.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
