Američki predsednik Džozef Bajden ima kovid 19, a epidemiolog dr Predrag Kon izjavio je da se prvi čovek SAD, koji je primio četiri doze vakcine, leči Fajzerovim lekom pakslovidom, koji postoji i u Srbiji.
- Mi imamo i vakcine i lek! Svaki čovek ovde može da bude Bajden, samo je važno verovati lekarima. Vakcina je i dalje jako važna i sprečava u velikoj meri hospitalizaciju ili smrt - kazao je Kon za TV Pink.
A šta je zapravo "pakslovid". Reč je o najnovijem antivirusnom leku koji je početkom februara stigao u Srbiju i koji važi za najmoćniji antivirusni lek protiv kovida 19. Njegov "posao" je da spreči razmnožavanje koronavirusa u organizmu i zato je važno da se uzme u prvih pet dana bolesti. Daje se starijima od 18 godina, ne smeju da ga koriste trudnice i dojilje. U kovid bolnicama mogu ga dobitipacijenti, koji spadaju u rizične kategorije za razvijanje težeg kliničke slike, ali koji još nisu za hospitalizaciju. Iz predostrožnosti, a pre svega zbog mogućih interakcija s drugim lekovima, moraju po konsultacije i propisivanje kod doktora u bolnici, a potom ce ga piti kući.
Studije su pokazale da je "pakslovid" efikasan u sprečavanju hospitalizacije i smrtnog ishoda u čak 89%, ali ako se uzme u prva tri dana bolesti.
KO MOŽE DA PIJE PAKSLOVID
- kovid pozitivan pacijent
- u velikom riziku da razvije tešku formu kovida
- ima neku od hroničnih bolesti: dijabetes, kardiovaskularno opterećenje, rak...
- stariji od 60 godina i bez pridruženih bolesti
- ne zahteva kiseonik
- nije za bolnicu i nema teži oblik kovida
- stariji od 18 godina u Srbiji
- američka Agencija za hranu i lekove (FDA) i Evropska medicinska agencija (EMA) odobrile ga i za decu stariju od 12 godina, koja imaju više od 40 kg
Prof. dr Sanja Radojevic Škodric, direktorka Republickog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) objasnila je ranije od čega se sastoji "pakslovid" i kako deluje.
- Sastoji se od dve komponente. Prva je PF-07321332, koja blokira aktivnost enzima proteaze neophodnog za umnožavanje virusa i tako zaustavlja virus. Sa PF-07321332 primenjuje se i još jedan antivirusni lek - "ritonavir", koji je anti-HIV lek. "Ritonavir" zaustavlja razgradnju mnogih lekova u jetri, pa i komponente PF-07321332 ovog leka, čime mu povećava aktivnu koncentraciju u krvi i produžava dejstvo, pa tako povećava i njegovu efikasnost - kazala je ranije za Kurir prof. Radojević Škodrić i dodala:
- Uopšteni podaci na osnovu studije pokazuju da se lek primenjuje oralno, kao tableta, da je namenjen za nehospitalizovane pacijente starije od 18 godina u ranoj fazi bolesti koji imaju bar jedan pridruženi faktor rizika za nastanak teže forme kovida i/ili hospitalizaciju.
U protokolu za čečenje kovid pacijenta piše da su kontraindikacije za uzimanje ovog leka, odnosno ne sme se propisati pacijentima koji imaju aktivnu bolest jetre, koji su na dijalizi i imaju umereno i teško oštecenje bubrega, onima s HIV infekcijom sa HIVRNK pVL vecim od 400 kopija/mL ili neadekvatno lečenima od HIV infekcije, koji imaju sumnju ili potvrdu bilo koje druge akutne, sistemske infekcije koja nije kovid 19, kao i potvrdu ili istorija alergijskih reakcija na bilo koju komponentu leka, trudnicama i dojiljama, a tu je i trenutna ili buduća upotreba bilo kog leka ili supstancije čiji metabolizam zavisi od CYP3A4 ili koji su jaki induktori CYP3A4. Ne daje se ni pacijentima koji imaju saturaciju kiseonikom manju od 92% u spoljnim uslovima.
Podugačak je spisak lekova s kojima ne sme istovremeno da se uzima "pakslovid".
Na osnovu dostupne literature, stoji u protokolu, potrebno je izbegavati istovremenu primenu sa sledećim lekovima: alfuzosin, tamsulozin, silodozin, doksazosin (>2 mg QD), terasozin (>5 mg QD), ranolazin, amijodaron, bepridil, flekainid, propafenon, kinidin, dronedaron, enkainid, disopiramid, dofetilid, lidokain, meksiun, rivaroksaban, vorapaksar, apixksban, betriksaban, dabigatran, edoksabar, tikagrelor, varfarin, etosuksimid, eslikarbazepin, okskarbazepine, fenobarbital, lamotrigin, divalproeks, valproat, trazodon, desipramin, fluoksetin, paroksetin, nefazodon, amoksapin, domipramin, doksepin, imipramin, maprotilin, amitriptilin, nortritptilin, protriptilin, timipramin, eritromicin, klaritromicin, bedakuilin, rifabutin, isavukonazol, itrakonazol, posakonazol, ketokonazol, vorikonazol, astemizol, terfenadin, kuetiapin, risperidon, perfenazin, aripiprazol, brekspiprazol, kariprazin, iloperidon, klozapin, lurasidon, perfenazin, risperidon, tioridazin, pimozid, ziprasidon, karvedilol, metoprolol, timolol, diltazem, verapamil, nifedipin, amlodipin (> 5 mg QD), digoksin, eplerenon, ranolazin, iIvabradin, budesonid, ciclesonid, nometason, flutikazon, betametazon, metilprednizolon, triamemolon, bosentan, dihidroergotamin, ergonovin, ergotamin, etilergonovin, boceprevir, glekaprevir/pibrentasvir, simeprevir, sofosbuvir/velpatasvir/voksilaprevir, ombitasvir/paritaprevir/ritonavir/, dasabuvir, razoprevir/elbasvir, lopinavir, amprenavir, indinavir, nelfinavir, atazanavir, darunavir, fosamprenavir, sakvinavir, tipranavir, ritonavir ili kobicistat kao sastavni deo fiksnih doznih kombinacija, elvitegravir, lovastatin, simvastatin, atorvastatin, rosuvastatin (>10 mg QD), lomitapid, glipizid, tolbutamid, repaglinid saksagliptin (>2.5 mg QD), ciklosporin, takrolimus, siromus, everolimus, salmeterol, metadon, fentanil, oxikodon, propoksifen, buprenorfin, lofeksidin, meperidin, pimozid, sildenafil, midazolam, triazolam, alprazolam, clonazepam, diazepam, suvoreksant, klorazepat, estazolam, flurazepam, zolpidem (> 5 mg QD), cisaprid, kolhicin, dronabinol, eluksadolin, fibanserin. Uzimati sa oprezom: Citalopram, escitalopram, sertralin, bupropion, dasatinib, nilotinib, venetoklaks, vinkristin, vinblastin, atovakvon, hinin, teofilin, delavirdin, maravirok, raltegravir, kanagliflozin, raltegravir, tramadol, sildenafil- ED (maksimalno 25 mg na 48 sati), avanafil, tadalafil (maksimalno 10 mg na 72 sata), vardenafil (maksimalno 2.5 mg na 72 sata), deksametazon, prednizon, metamfetamin.
Podsetimo, u Srbiji su u upotrebi i antivirusni lekovi "molnupiravir" i "favipiravir"
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
