- Aleksandra je rođena prevremeno, u 29. nedelji. Porođaj je trajao jako dugo, 20 sati. Beba je bila karlično i na kraju je izašla nogama, nije izašla kako treba. Aleksandra je na početku intubirana i posle 11 dana je njoj urađen ultrazvuk glave, gde je ustanovljeno da ima izliv krvi u mozak 3. na 4. stepen - rekla je Tatjana Uzelac, majka Aleksandre Uzelac.
Pošaljite SMS poruku 1040 na broj 3030 za pomoć maloj Aleksandri.
Aleksandra je bila intubirana, ali krv nije krenula svojim tokom i nije se povlačila.
- Lekari su to pokušali lumbalno da joj izvuku, međutim dolazi do pogoršanja stanja, gde se kanal koji odvodi likvor zapušio i dolazi do pogoršanja. Dolazi i krvarenje i lukvor koji se nagomilava u glavi. Petnaestog dana Aleksandrinog života ona je životno ugrožena, bila je jako loše i hitno je operisana te noći - rekla je majka.
Nakon prve operacije, dolazi još jedna. Aleksandra je imala 40. dana kada joj je ugrađen šant, jer je došlo do hidrocefalusa.
- Komore su se širile, bio je veliki pritisak na mozak i tad je sprovedena druga operacija. Aleksandra je provela 3 meseca u bolnici, na Institutu za neonatologiju. Na skeneru koji joj je rađen rekli su da Aleksandra ima velika oštećenja na mozgu i da ne garantuju da neće biti kao biljka. Posle 3 meseca oravka u bolnici kreće kući upoznavanje sa njom. Kako prihvatiti dete koje ima šant, ne znaš kako da je uzmeš, ne znaš kako da se ponašaš - rekla je majka.
Zbog velikog unutrašnjeg krvarenja, prognoze lekara su bile stravične i pesimistične. Nakon dve revizije šanta, roditelji male Aleksandre su počeli da vežbaju sa njom.
- Teško je bilo na početku, da vidite dete koje ima 6 meseci, a ne okreće se, ne prati vas. Nama kao roditeljima je bilo teško jer imamo devojčicu od 12 godina, sećamo se šta smo prošli sa njom. To su bili srećni dani i znamo šta smo prolazili sa njom. Ovde je bilo pitanje šta mi možemo da očekujemo od nje. Da li ćemo moći da joj pružimo sve ono što je njoj potrebno - rekla je majka.
Oko Aleksandrinog prvog rođendana dešava se preokret. Beba je počela da se kreće. Na iznenađenje lekara u narednom periodu ona je počela da puzi. Naučila je i da jede sama.
- Na početku sam je gledala kao bolesno dete, i onda sam shvatila da tu ne mogu ništa da promenim. Stavljala sam joj tanjir ispred, da bi jela sama. Ona je udarala po tanjiru, po hrani. Jednostavno sam htela da oseti i to. Onda vremenom sam joj davala kašičicu u ruke koju nije znala ni da uzme, a kamoli nešto drugo. To je išlo, jedan dan jednu sekundu drži, i tako smo išli iz dana u dan vežbani korak po korak - rekla je majka.
Porodica Uzelac je na svog najmlađeg člana počela da gleda kao da je sve u redu, svi su je bodrili i razgovara sa njom kao da može sve da razume. Danas Aleksandra ima dve i po godine, i ovakav odnos roditelja i starije sestre prema njoj je od nje napravio malog borca, koji svakodnevno vežba i ne odustaje.
- Ima dijagnozu cerebralne paralize, tačnije ima hipertonus, to je taj oblik cerebralne paralize. Taj tonus nju onemogućava u svakodnevnom životu, kako fizičkom, tako i psihičkom. Tu dolazi do blokade karlice i nesposobnosti da samostalno hoda što je njoj danas jedina prepreka za normalan svakodnevni život - rekao je Pavle Tojagić, diplomirani fizioterapeut.
- Aleksandra da ne ide na svakodnevne fizikalne tretmane, ne bi bila u stanju u kojem je sada. Cerebralna paraliza je stanje koje zahteva svakodnevno vežbanje zbog poboljšanja kvaliteta života. MI našim vežbanjem nadokađujemo normalan psihomotorni razvoj deteta. Aleksandra je bila mala devojčica kada je bila prvi put kod nas, međutim cerebralna paraliza je takvo stanje, da kada deca rastu, zapravo se simptomi pogoršavaju - rekao je diplomirani fizioterapeut.
Usled povećanog hipertonusa Aleksandrin rast kostiju ne mogu da isprate mišići, pa je onemogućavaju u daljem razvoju. Ipak, postoji svetlo na kraju tunela – hiruški zahvat koji je neophodno izvesti u Sjedinjenim Američkim Državama.
- I onda smo poslali dokumentaciju u Ameriku, u Sent Luis kod doktora Parka, snimke i njenu istoriju bolesti. Dobili smo odgovor posle dva,tri meseca, da je Aleksandra kandidat za operaciju i da bi Aleksandra prohodala. Čak je navedena mogućnost da bi mogla da hoda i bez pomagala. Posle operacije i rehabilitacijeda bi to imalo velikog efekta na nju - rekla je majka.
- U idealnom scenariju, nakon operacije i tih intenzivnih fizikalnih tretmana da bi se sad ta snaga nadomestila, Aleksandra bi sigurno prohodala pošto ima mnogo dečice koja su uspela da prohodaju posle rizotomije - rekao je diplomirani fizioterapeut.
Cena operacije je 50.000 evra. Porodica Uzelac je do sada uspela da sakupi polovinu potrebnog novca. Imali su i neprilike, gde su kutije sa novcem za pomoć maloj Aleksandri ukradene. Možete poslati i SMS poruku 1040 na broj 3030.
BUDI HUMAN
UPIŠI 1040 I POŠALJI SMS NA 3030 Jednokratna pomoć 200 din
Uplatom na dinarski račun:
160-6000001038008-16
Uplatom na devizni račun:
160-6000001038214-77
IBAN:
RS35160600000103821477
SWIFT/BIC:
DBDBRSBG
- Postoji mogućnost da Aleksandra tamo ima još jednu operaciju, to se ne zna dok ne odemo. Ta je operacija oko 13.000 dolara. Nama je operacija zakazana ja 13. oktobar, ali rok nam je do kraja avgusta da skupimo pare jer politika bolnice je da se novac uplati 45 dana pre operacije - rekla je majka.
Aleksandra je nasmejana, uporna i pametna devojčica, puna života. Rok za uplatu novca američkoj bolnici je za 20 dana. Potrebno je da se sakupi još 25.000 evra za operaciju. Zamislite da ovaj osmeh može da prohoda. Svet će biti lepše i bolje mesto.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
